Principi:
• GMO hrana je: lepša, okruglija, sjajnija, ujednačene veličine i izgleda, sjajne boje, bez modrica i oštećenja, bez imalo truleži i ožiljaka. U prirodi nismo svi isti. Neko je viši, neko niži neko debeo, a neko mršav. Isto važi i za prirodno voće i povrće. Kupujte kvrgavo, nepravilno voće i povrće, takoreći ružnog izgleda. Gledajte da je voće i povrće različitih boja, veličina i oblika. Ništa neće da zafali ako je voće i povrće malo udareno, i da pokazuje znakove da je živo, tj da malo truli. Na policama gde ima takvog voća i povrća, velike su šanse da nisu gmo.
• Kupujte od seljaka koji sami uzgajaju i upotrebi saznanje iz prve stavke. I seljaci seju GMO u neznanju, i hrane stoku GMO proizvodima (najčešće kukuruzom). Meso takvih životinja bi u principu trebalo izgledati isto kao i kod normalnih, ali vi ipak obratite pažnju na izgled jetre (džigerice) i bubrega. Ako vam deluje bolesno, bolje odustanite od kupovine jer su te životinje možda bile hranjene sa gmo stočnom hranom. Zna se šta je bolestan izgled, a šta zdrav. Bolesno je bledo, sivo, žuto, slabo prokrvljeno, sa oštećenjima i izraslinama koja ne deluju normalno. Zdravo je roze i crveno meso.
• Zanemarite lepo pakovanje. Profitabilnost GMO biljaka, voća i povrća dozvoljava proizvođačima da potroše novac na lepa pakovanja.
• Informišite se na internetu o zemljama koje uzgajaju GMO. Ukoliko je nešto poreklom iz zemlje koja je uvela GMO, najverovatnije i jeste GMO. Budi dvostruko pažljiv. Prati vesti o zemljama koje zabranjuju proizvodnju i uvoz gmo kao što su Francuska, Mađarska. Tako ćete biti bar donekle sigurni da proizvod nije GMO. Isto važi za zemlje koji su najveći proizvođači GM hrane. USA, Argentina, Brazi, Kinal i Indija koja proizvodi GM pamuk.
• Pokušajte da isključite iz ishrane sve ono što ima najviše šansi da bude GMO. Nažalost, to je najčešće meso životinja koje se hrane GMO hranom. To su i popularne grickalice, čipsevi i slično jer velikim kompanijama odgovara da im sirovina bude ujednačene veličine i sastava.
• Monsantovi radnici ne jedu hranu koju uzgajaju, lekari koji vakcinišu tuđu decu, ne vakcinišu sebe ni svoju decu. Vlastodršci koji ignorišu i zataškavaju prisustvo GMO u Srbiji, nešto moraju da jedu. Treba da otkrijemo šta. Možda postoji način identifikacije, ili samo informacija o tome šta jeste, a šta nije gmo. Zato oprez u prodavnicama. GM hrana je najeftinija, a zdrava hrana je po pravilu bezobrazno skupa što je često čini 
nedostupnom siromašnijem delu stanovništva. Staro pravilo koje čuva zdravlje je ishrana sezonskim voćem i povrćem. Ako u prodavnicama vidite voće i povrće kojem nije vreme, ono je najčešće uvezeno (obratiti pažnju na zemlju odakle dolazi) ili je uzgajano u plastenicima uz upotrebu svih bio-tehnologija, pospešivača rasta i pesticida.
• 92% soje na svetu je GMO! Po podacima ISAAA (Medjunarodne sluzbe za nabavku poljoprivredno-biotehnoloskie dokumentacije), kao i podacima Evropske Unije, od 2007. godine, kada je svetska proizvodnja soje bila 58,6 % genetski modifikovana (GMO), preko 2010., kada je iznosila 80 %, do danas – GMO soja je 92 % ukupne svetske proizvodnje ove zitarice. Ovaj podatak govori mnogo sam za sebe. Male su šanse da će te baš vi naići na tih 8% soje koja nije GMO.
• Vezano za GMO pamuk. Simptomi morgelons obolenja su primećeni masovno kod kineskih radnika, često dece koja rade sa GMO pamukom. Kina je uz Ameriku, Brazil, Argentinu i Indiju najveći prozvođač GMO . U dodir sa takvim pamukom se može doći kupujući kinesku robu, posteljinu, tkaninu, igračke, pa i odevne predmete čuvenijih marki čiji se proizvodi izrađuju u Kini.
