Kanađanima 31. decembar uveče, to jest dolazak nove kalendarske godine ne znači mnogo, oni to, uglavnom, ne obeležavaju niti proslavljaju, mada brojni hoteli i džez barovi imaju novogodišnje programe za sve one stanovnike Toronta koji su u svojim prethodnim životima voleli novogodišnja slavlja. Tradicionalno je, takođe, organizovan doček Nove godine na otvorenom, na Nathan Phillips Sljuare, ove godine po 31. put, uz muziku raznih bendova, voditelje i televizijske kamere. I tu ni velike hladnoće ništa ne mogu entuzijazmu mladeži, turista i pokojem starijem raspoloženom stanovniku strogog centra grada.
Naš poznanik, Srbin iz Misisage, kaže: "Božić je prošao, hvala bogu, još samo Novu godinu da proguram. Za naš Božić kupim ko' čovek pečenja, napravim sarmu, bolje je pravim od svoje žene, i uživam u miru i tišini, jer ja to radim po starom običaju: nema gostiju taj dan, to je porodični praznik."
Bivši Jugosloveni (ovo Jugosloveni prvenstveno kao geografska i za neke nostalgična odrednica) i Srbi, naravno, po pravilu, slave Novu godinu, ostalu iz "dobrih" socijalističkih vremena. Matrica je ista već godinama: slavlja se organizuju u restoranima, kafeima, velikim banket salama, prostorijama kulturno umetničkih društava, cene su tu "negde", do 100 dolara po osobi, red hrane, red kola i plesa, ponegde se i zapeva, piće celu noć (odnosno do dva ujutro do kad zakonski barovi mogu da rade, i do kad se obično sale zakupljuju.)
Kupovina sreće
Prigodne božićne pesmice, sve sa zvončićima i visokim glasovima koji ih pevaju, kičeraj u vidu plastičnih Deda Mrazova i naduvanih Sneška Belića, mnoštvo raznobojnih sijalica i kupovina, kupovina, kupovina. Tako je u Severnoj Americi, u Kanadi već godinama za Božić koji se pretvorio u nezajažljivo konzumiranje i nabavku svega što postoji u prodavnicama. Pravi vernici s tugom gledaju u šta se Božić pretvorio.
Za mnoge, kažu Božić je prestao da ima smisla davno, još od kad su prestali da budu deca, Božić ovakav kakav je izgubio smisao ali deca i dalje očekuju da im se kupe pokloni. Nekada davno postojao je običaj da Sveti Nikola donese poklončić deci: malo voća, neko šalče, a danas izgleda da se i život u Kanadi pretvorio u jednu veliku i neprekidnu kupovinu.
U Torontu i Misisagi na više mesta, organizovano je novogodišnje slavlje. Među najpopularnijim novogodišnjim okupljanjima bila je svirka Organic Balkanic benda čije ime govori kakvu muziku sviraju: dakle sve sa onih naših prostora, i po pravilu su te svirke i okupljanja poznate po dobroj atmosferi. I ove godine proslava Nove godine uz Gaju, Bilju i Marinka davno je bila rasprodata u Njistler's Grille na Broadvienj Av. Slavilo se i u restoranima Flaminogs i Nina's bar na zapadu Toronta, u Etobicoke. U prostorijama Skud-a "Oplenac" u Misisagi već tradicionalno je organizovana novogodišnja proslava, a ove godine doček u koji je uključena večera koštao je 95 dolara, a za decu do 12 godina 50 dolara.
Za dobro raspoloženje pobrinuo se orkestar "Nostalgija" i harmonikaš Ivan Radovanović Vanila. I Akademija srpske narodne igre Miroslava Bate Marčetića organizovala je proslavu Nove godine, u Okvilu, u Galaxdž Banljuet Hall, cena ulaznice (uključena je i večera) bila je 90 dolara, za decu do 14 godina 45 dolara. Goste je zabavljao orkestar "Paganini".
Od srpskih "zvezda i zvezdica" niko nije došao za Novu godinu, prošla su ta vremena kada bi neko potegao čak do Kanade da peva. Ovdašnji organizatori su se dosetili da i ovde ima dobrih, a mnogo jeftinijih muzičara i svakome dobro: i njima i gostima i muzičarima.
