Pogledajte poslednji primer u Osnovnoj školi “Kneginja Milica“ na Novom Beogradu. Za učenika generacije, po završetku osmog razreda, nije, kažu, izabran najbolji đak, ali je sve bilo po zakonu. Iako u redakciji imamo podatke, učenici generacije nećemo da pominjemo ime, jer dete nije krivo što ima nekih đaka koji su bolji po školskom uspehu – ona sama za sebe nije glasala, niti je mogla da glasa.
Za saplitanje najboljih mladih Srba već na prvom koraku u njihovim životima krivi su oni koji biraju, a kojima je zakon omogućio da to rade prostom većinom bez osvratanja na rezultate u radu učenika. Dejan Pavlović, otac dečaka koji smatra da je njegov sin oštećen u ovom izboru, za “Vesti“ iznosi jasan stav:
– Znam da je ovo borba protiv vetranjača. Ali neko mora da digne glas, neki sistem mora da se uspostavi. Nije pošteno da najbolji ne budu nagrađeni. Na primer, ostali kandidati koji su bili u izboru bili su, po osvojenim nagradama, bolji od učenice koja je proglašena za đaka generacije. Ona ima tri nagrade sa opštinskih takmičenja, nijednu sa gradskih, a i da ne pričamo o državnim takmičenjima. Moj sin ima sedam nagrada, od toga i drugo mesto ove godine sa državnog takmičenja iz istorije. Žao mi je, stvarno, što vršim ovakva poređenja, jer je ta devojčica najmanje kriva za čitavu situaciju, ali nekorektan odnos nastavnika iz popodnevne smene, koji su se “udružili“ i svi listom glasali za rođaku svoje kolegenice, nastavnice engleskog Ljilje Gojković, a ne za bolje kandidate, zaista je za svaku osudu.
Pavlović je pisao i prigovor Nastavničkom veću na ovakav izbor, tražeći objašnjenje. Naime, na osnovu člana 66, stav 1, Zakona o osnovnom obrazovanju, škola treba da ima akt kojim se propisuju uslovi za proglašenje učenika generacije. Takav akt postoji i u OŠ “Kneginja Milica“, ali…
– Direktor me je, na moj zahtev, upoznao sa tim aktom, po kojem je dovoljno da učenik bude odličan pa da može da bude kandidovan za đaka generacije. To je u redu, ali je isto tako u redu da se, uz taj uspeh, u odlučivanju pobroje i nagrade sa školskih, opštinskih, gradskih i državnih takmičenja. Moj sin je jedini iz škole osvojio nagradu na državnom takmičenju, ona donosi i dodatne bodove za upis u srednju školu. Ovde to izgleda nije dovoljno, potrebno je još nešto. Šta? Pitam se i da li sam nešto propustio kada sam svoje sinove vaspitavao da se ceni rad i pokazani rezultati – kaže Dejan Palović, čiji drugi sin takođe pohađa OŠ “Kneginja Milica“.
Poplave odložile takmičenje
Zbog katastrofe u Krupnju nije održano državno takmičenje iz istorije
“Državno takmičenje iz istorije, na kojem je moj sin osvojio drugo mesto za OŠ ’Kneginja Milica’, trebalo je da bude održano u Krupnju. Međutim, zbog katastrofalnih poplava i tragedije koja je pogodila ovo mesto, takmičenje je odloženo, zbog čega je bio odložen i izbor za najboljeg đaka u pomenutoj OŠ. Razredna mog sina, Zorka Bojinović, jasno je rekla da će moći da ga predloži za učenika generacije samo ako osvoji neko od prva tri mesta na državnom takmičenju – u protivnom, ima boljih kandidata. Odloženo takmičenje je održano 8. juna u Aranđelovcu – moj sin je bio drugi i to je za školu bila najveća nagrada i najveći uspeh na svim takmičenjima u ovoj godini. Do sada je bila praksa, bar što ja znam u poslednjih tri, četiri godine, da osvajači medalja sa državnih takmičenja budu i proglašavani za đake generacija… Sada to nije bio slučaj“, rekao je ogorčeni Pavlović. |
Kako je direktor škole na bolovanju, došli smo do njegovog zamenika, Zorana Pribićevića, koji je potvrdio da rezultati učenika pri izboru đaka generacije ne igraju odlučujuću ulogu.
– Meni je žao što se ovako nešto desilo, pogotovo što gospodin Pavlović ima dvoje dece u našoj školi. Njegova su deca sjajna i evo, prvi put za osam godina on je došao ovde… To i govori da s njima nikad nije bilo problema. Znate, taj izbor je i tehnička stvar – imamo dve smene, pa je pitanje da li su svi došli iz jedne smene… Uz to, u izboru se gleda celokupna slika – i odnos prema ostalim drugovima, i ostale nagrade. Uspeh na najjačem, republičkom takmičenju, i ne mora da bude odlučujući u izboru, to nije predviđeno našim aktom – istakao je Pribićević.
Moglo bi se reći da ovde nešto ne štima – ako je sin gospodina Pavlovića koji je bio u konkurenciji za đaka generacije tako sjajno dete kao što je rečeno, ako nikad nije pravio probleme, što će reći da ima odličan odnos sa drugarima i nastavnicima, ako ima i više ostalih nagrada i to ne samo iz istorije, nego i iz biologije i odbojke (!) na najjačim takmičenjima, zaista, koji su relevantni kriterijumi za izbor?
“Nastavnici mu prilaze i čestitaju mu““Posle izbora učenika generacije na ovaj način, mom sinu na hodniku prilazili su nastavnici koji su bili sprečeni da budu na sednici Nastavničkog veća na kojoj se o tome odlučivalo, grle ga i teše, i govore da je on za njih đak generacije…“ – kaže Pavlović. |
Zamolili smo zato zamenika direktora, gospodina Pribićevića, da nam kaže da li je đak generacije u srodstvu sa nastavnicom Gojković, kao što je ranije tvrdio gospodin Pavlović… On to nije mogao odmah da potvrdi ili demantuje, rekao je da će da proveri i posle nekoliko dana odgovorio je na naš telefonski poziv.
– Evo, koliko ja znam – nije. Konsultovao sam još neke kolege oko mene, i oni kažu da nije – rekao je Pribićević.
A evo, koliko ja znam (prim. aut.) – mi ovde nismo dobili odgovor na pitanje o kriterijumima za izbor đaka generacije u OŠ "Kneginja Milica". Zato što zakon to dozvoljava. I to je u redu – naše je da pitamo, nečije je da odgovori ili da ne odgovori ili da uobliči kako mu odgovara.
Samo, uzmite u obzir jednu stvar – ni deca nisu blesava, a pogotovo nisu današnji osmaci. Znaju kad šta može da im prođe i kako se do čega stiže. Ako nema starijih da im kažu šta je u redu, a šta nije – šta će sprečiti tog nekog malog genijalca da sutra kad poraste, kod nekog, na primer, Tiće Džeparoševića na Gigabrendu zapita: "Čiko, čiko – pošto diploma"? Jer, danas kod nas to postoji, a počinje tako što u startu školovanja najbolji ne bivaju proglašeni najboljima… Srbijo, menjaj nešto za svoje dobro, da ne moramo sutra da pišemo o novim magistrima i doktorima koji znaju da izgovore samo manje komplikovane reči poput: "vlada", "ministarstvo", "kraduckanje", "pečenje rakije", "bre"… i slične.
