Kako obnoviti srpsko selo

pixabay.com

Sela bi u predstojećim godinama mogla da samostalnije, ali i odgovornije odlučuju o izgradnji puteva, vodovoda i ostale infrastrukture na svojim područijima ako bi se ostvarila ideja o povećanju broja lokalnih samouprava i izdvajanju novca iz budžeta za njih.

Ipak, ta zamisao je i dalje na dugom štapu, jer postoje pravne prepreke za njeno realizovanje.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kazao je da će se mladi doseliti u 6.000 napuštenih seoskih kuća tokom sledeće godine i da je planirano i da lokalne samouprave dobiju novu organizaciju upravljanja u kojoj bi glavne odluke donosili upravo stanovnici sela.

Oni bi na taj način raspolagali budžetom za obnovu lokalnih samouprava i određivali šta im je potrebno od lokalnih i atarskih puteva, vodovoda, kanalizacije i druge infrastrukture.

Veća samostalnost sela

Zamenik predsednika Komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta dodele seoskih kuća Milan Prostran pojašnjava da ideja o novoj organizaciji upravljanja lokalnim samoupravama podrazumeva povećanje broja seoskih lokalnih samouprava i izdvajanje novca za njihove potrebe iz državnog budžeta.

„Za sad je samo cilj da se prenese deo odgovornosi za razvoj nekih sredina na te, male lokalne samopurave koje će dobijati pare iz budžeta Republike Srbije i verovatno će tada one imati veći stepen odgovornosti za razvoj tog kraja, pod uslovom da prave programe, projekte i već ono što rade lokalne samouprave koje sad postoje“, ističe on za „Sputnjik“.
Ipak, da bi ideja oživela, smatra Prostran, prvo mora da prođe veoma široku javnu raspravu, čak i ustavne promene, pa je pitanje koliko će vremena da protekne da bi se veliki deo lokalnih funkcija preneo na selo.

„Nije to loš primer, jer stavlja u odgovorniji odnos ljude koji žive u tim seoskim sredinama. Moraće, dakle, da razmišljaju drugačije o razvoju, a ne samo da čekaju da im neko drugi nešto završi ili da preko neke druge lokalne samouprave rešavaju svoje pitanje. Ovako bi rešavali sami. To imaju mnoge države EU. Na primer, Hrvatska. Oni imaju na stotine tih, malih lokalnih samouprava. Čak su im dali ‘gradonačelnike’“, napominje Prostran.

On je dodao da će se 6.000 mladih sledeće godine naseliti pretežno u Vojvodini, za koju zbog povoljne infrastrukture vlada veliko interesovanje, ali da ljude zanima i Šumadija i okolina Kruševca i Pirota.

Seoska renesansa

Krkobabić je najavio da će se dodela kuća nastaviti i narednih godina da bi se što veći broj ljudi naselio u 150.000 praznih kuća širom Srbije. Prostran predočava da je za tu namenu za sledeću godinu iz budžeta za sada izdvojeno 500 miliona dinara i da je planirano da se u narednih pet godina oko 30.000 ljudi vrati na selo i useli se u 15.000 do 20.000 kuća.
„Mene su mnogi predsednici lokalnih samouprava pitali da se neka zakonodavna pitanja malo fleksibilnije postave, jer imate slučajeva da žena ima 43 godine, a muž 46, a moraju imati najviše po 45. To su finese koje bi možda mogle da budu tolerantnije. Mi smo stara nacija. Dakle, ima formalnopravnih stvari koje se moraju otkloniti. Ima i druga stvar, da se podrška pruži za određene privredne aktivnosti, već kad dolaze na selo da im se daju određena podsticajna sredstva za razvijanje zanatskih delatnosti ili drugih zanimanja“, kaže on.

Krkobabić je rekao i da je za ostvarenje petogodišnjeg plana potrebno oko 50 miliona evra, a istakao je i da je u interesu Srbije da se unapredi život u seoskim sredinama i da se mladi motivišu da ostanu u zemlji, s čim se slaže i Prostran:

„Čitava ta akcija dosta korespondira s politikom EU, koja će u narednih šest budžetskih godina da izdvoji velike novce kao podršku za mlade poljoprivrednike i mala poljoprivredna gazdinstva. Dakle, i Evropa je okupirana pitanjem zadržavanja, oživljavanja ili rehabilitacije seoskih sredina iz raznih razloga: proizvodnje hrane, zdravog života… Očigledno sela doživljavaju ili će doživeti neku vrstu renesanse“.

Tokom 2021. godine, 651 porodica, odnosno blizu 2.000 ljudi je dobilo bespovratna sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom, od kojih su 132 porodice iz gradova prešle da žive na selo. Ostalih 519 porodica je ostalo da živi u svom zavičaju tj. osamostalile su se nedaleko od domova u kojima su rođeni. Za sve to je potrošeno ukupno 686 miliona dinara.