Najviše pitanja građana tokom telefonskog savetovanja sa notarima koje je organizovala Javnobeležnička komora Srbije bilo je o zakonskom nasleđivanju, ugovoru o poklonu između srodnika i ugovorima o doživotnom izdržavanju.
Kako mogu da ubrzam ostavinski postupak, kako da saznam kod kog javnog beležnika je ostavina, možete li mi reći ko po zakonu nasleđuje mog strica koji nije imao dece, da li nasledničku izjavu mogu da dam u inostranstvu… Ovo su neka su od pitanja građana tokom telefonskog savetovanja koje je Javnobeležnička komora Srbije (JKS) organizovala u četvrtak, povodom osam godina od uspostavljanja ove profesije u Srbiji.
– Kao javni beležnici, mi svakodnevno razgovaramo sa građanima i trudimo se da uklonimo nedoumice koje su u vezi sa našim nadležnostima, zadacima, ciljevima našeg rada. U ovakvim akcijama mi se susrećemo i sa konkretnim pitanjima građana koji još nisu došli do naših kancelarija. Tu smo, ovom prilikom, mogli da vidimo da smo u prethodnom periodu uspeli da pojasnimo jedno od najčešćih pitanja u vezi sa našom nadležnošću, a pre svega mislim na pitanje ozakonjenja objekata. Ovoga puta meni je bilo postavljeno samo jedno pitanje o tome, dok je ranije to bilo najčešće pitanje – rekao je javni beležnik Siniša Soro, koji je u četvrtak od 11 do 14 časova odgovarao na pitanja građana.
Bile su otvorene tri telefonske linije, a odgovore na sva pitanja i nedoumice davali su i javni beležnici Aleksandra Beštić i Saša Bošković. Njihov utisak je da građani sada bolje nego prethodnih godina znaju da mnoge pravne poslove mogu da obave kod javnih beležnika.
– Građani su se najviše interesovali za ostavinske postupke, a i u tom smislu možemo da primetimo jedan značajan pomak u opštoj informisanosti. Građani su većinom upućeni u to da javni beležnici vode taj postupak kao poveren postupak od strane suda. Sada pitaju o rokovima za donošenje ostavinskog rešenja, o načinu na koji može doći do ubrzanja postupka i slično – kaže Siniša Soro.
Javni beležnik Aleksandra Beštić istakla je da su građani sa kojima je ona razgovarala uglavnom bili upućeni u nadležnosti javnih beležnika, a interesovali su se, osim najčešćih pitanja o ostavinskim postupcima, i za punomoćja i opozive punomoćja, kao i o načinu i izboru javnog beležnika za sačinjavanje javnobeležničkog zaveštanja odnosno testamenta.
– Moj odgovor je naravno bio da se javnobeležničko zaveštanje može sačiniti kod bilo kog javnog beležnika, nezavisno od toga gde se nalazi imovina onoga ko sačinjava testament. Veliki broj poziva ticao se zakonskog nasleđivanja, ali je bilo i pitanja o ugovoru o poklonu između srodnika i ugovorima o doživotnom izdržavanju – kaže Aleksandra Beštić.
Prema njenim rečima, građani koji u ovakvim akcijama pozivaju javne beležnike postavljaju konkretna pitanja iz okvira nadležnosti notara.
– Čak i kada dobijemo upit na koji ne možemo da odgovorimo, mi objasnimo zašto to izlazi iz naše nadležnosti – dodaje Beštićeva.
Javni beležnik Saša Bošković kaže da su njemu najčešće bila postavljena pitanja u vezi sa dokumentacijom koja je potrebna pri solemnizaciji (potvrdi i overi) ugovora o prometu nepokretnosti, ali je i on takođe dao mnogo odgovora na pitanja o ostavinskim postupcima.
– Nekoliko građana želelo je da zna gde se može dati nasledna izjava, odnosno da li se to i dalje može učiniti u konzularnom predstavništvu Srbije u inostranstvu, što je naravno moguće – kaže Bošković.
Upitan je i da li javni beležnici pri obračunu nagrade za vođenje ostavinskog postupka umanjuju osnovicu za obračun za ostaviočeve dugove.
– Vrednost zaostavštine, koja se određuje na osnovu procene tržišne vrednosti stvari i prava koja sačinjavaju zaostavštinu, umanjuje se za ostaviočeve dugove – pojasnio je Bošković.
Akcija telefonskog savetovanja javnih beležnika organizovana je 15. septembra drugi put, povodom osam godina od uspostavljanja javnobeležničkog sistema u Srbiji. Kako kažu u Javnobeležničkoj komori Srbije, ove akcije pokazale su se kao odličan put da se podigne opšti nivo informisanosti o radu javnih beležnika i njihovim nadležnostima i, sasvim sigurno, ovakvih prilika će biti i ubuduće.
Javni beležnici su do kraja 2021. godine obavili ukupno 15.374.160 pravnih poslova. Taj podatak pokazuje da je za kratko vreme razvijen efikasan sistem javnog beležništva, koji ima zadatak da jača pravnu sigurnost, rastereti sudove, ubrza i kontroliše pravni promet. Pre osam godina otvorene su prve 94 javnobeležničke kancelarije, a danas ih ima 227.
