Niko više nije siguran da je Sunčev sistem nastao na standardan način. Zapravo, proučavanjem vansolarnih planeta ustanovljeno je da više od 80 planeta živi u drugačijim sistemima. Mnogi naučnici ovakva otkrića pripisuju ograničenoj tehnologiji. Još uvek ne postoji nijedan način za otkriće manjih planeta …
Kako vreme prolazi, odigrava se proces koji još nije u potpunosti proučen. U disku se prašina i led međusobno ujedinjuju čineći semena za buduće planete. U spoljašnjim delovima diska, kada takva protoplaneta dostigne zadovoljavajuću masu, ona svojim gravitacionionim uticajem sakuplja gas oko sebe. Tako nastaju džinovske gasovite planete, i to u spoljašnjim delovima zvezdanog sistema. Njihova veličina zavisi od količine prisutnog gasa u tom delu diska koje protoplanete privlače.
Kasnije se, u unutrašnjim delovima diska, gde je temperatura previsoka i gde nema leda, silikatne čestice ujedinjuju i stvaraju planete poput Zemlje. Teški metali i silikatna jedinjenja odolevaju visokim temperaturama u blizini zvezde.
Lako isparljive čestice mogu preživeti samo u spoljašnjim delovima diska i zbog toga u spoljašnjim delovima i nastaju gasovite planete. Preživele čestice se ujedinjuju i vremenom nastaje protoplaneta, koja će takođe vremenom početi da dominira maglinom privlačeći okolne gasove i prašinu svojom gravitacijom.
Astronomi svakog meseca otkrivaju stotine novih nabeskih tela u Sunčevom sistemu. Ipak, većina tih tela veoma su mala i najčešće se radi o asteroidima i okmetama. Veća tela koja se nazivaju “patuljaste planete” ne nalaze se tako često i trenutno postoji svega pet takvih nebeskih tela čije je postojanje u našem sistemu potvrđeno. Nije previše verovatno da bi tako veliki objekat koji bi mogao da se nazove novotkrivenom planetom, mogao do sada da prođe neprimećen u Sunčevom sistemu.
