Ljudsko telo ima ogromnu površinu koja je u kontaktu sa spoljnim svetom – kožu. Koža nas štiti od potencijalnih pretnji, ali i nos i usta su takođe, prilikom disanja, u kontaktu sa spoljnim svetom.
Sve površine u telu štite ćelije koje se bore protiv patogena, a ćelije su različite u odnosu na to u kom delu tela se nalaze.
Ćelije koje se nalaze u respiratornom sistemu prizvode lepljivu supstancu, odnosno sekret, koji “hvata” bakterije, viruse i čestice slične prašini, sprečavajući ih da uđu u tkiva u telu, i može se reći da je to prva linija odbrane.
Takođe, u dušniku se, celom dužinom, nalaze sitne dlačice koje se nazivaju cilija, a koje se pokreću u ritmu i to se naziva mukocilijarni pokretač – i upravo to je druga linija odbrane.
Mukocilijarni pokretač pomaže telu da se oslobodi svih čestica koje su zarobljene u sekretu, pomerajući ih ka dušniku, pre nego što ih iskašljemo ili progutamo.
Kada odbrana organizma “zakaže” u bilo kojoj od ovih faza, i patogeni stignu do naših tkiva, u organizmu se dešava infekcija, virusna ili bakterijska.
Ono što je zanimljivo je da je bol u grlu zapravo dobra stvar. Crvenilo i zapaljenje javljaju se zbog proširenja krvnih sudova, kako bi se pojačala cirkulacija krvi do inficiranih tkiva, gde će se bele krvne ćelije boriti protiv patogena.
Dakle, to je sve deo mehanizma odbrane, kako bi telo uništilo viruse.
Možda se pitate zašto nas obično istovremeno boli grlo i curi nam nos? Prof. dr Adam Tejlor objašnjava da su to dvoje povezani.
– Sekret koji štiti naše disajne puteve proizvodi se i u drugim delovima tela, uključujući i gastrointestinalni sistem. Ukupno proizvedemo oko 1,5 do dva litara sekreta dnevno kada smo zdravi, i taj sekret se guta. Znate kako vam svi govore da unosite što više tečnosti kada ste prehlađeni, imate grip ili neku respiratornu infekciju? Razlog za to je što se povećava proizvodnja ovih tečnosti u pokušaju da se ispere infekcija iz tela – kaže dr Tejlor.
Ističući da se sekret proizvodi u različitim delovima tela, on objašnjava da se proizvodi i u sinusima, te da taj sekret izbacujemo kroz nos, dok se onaj proizveden u donjim disajnim putevima iskašljava.
Zašto kašljemo
Kašljanje je zaštitni mehanizam kojim telo pokušava da pročisti disajne puteve. Kašalj gura vazduh iz pluća kako bi se izbacilo bilo šta što ometa normalno disanje, a okidač će biti čim telo detektuje u dušniku nešto što ne bi trebalo da bude tu. Kada nam curi nos, deo sekreta se takođe sliva u grlo i to može da bude uzrok kašlja.
Ipak, ponekad se desi da organizam ne uspe kašljem da se reši infekcija, pa patogeni stignu do pluća, uzrokujući bronhitis.
Kašalj može da potraje još neko vreme posle infekcije zato što virus koji je odgovoran za infekciju dovodi do uvećanja disajnih puteva, a osetljivi unutrašnji delovi tela pokušavaju da “uzvrate udarac”. Dr Tejlor naglašava da je tkivima potrebno malo duže nego respiratornom sistemu da se “smire” nakon infekcije, zbog čega i kašalj traje malo duže.
S tim u vezi, ovaj stručnjak ističe da bi zbog kašlja koji traje duže od nekog razumnog vremena posle prehlade svakako trebalo da odete kod lekara.
