BEOGRAD – Dok je oko njega tekla bujica podivljale vode, jedan je direktno ugroženi građanin Srbije, onako rezignirano, za televiziju konstatovao: "Važno je da smo spasli živote naših porodica i komšija, materijalna šteta jeste velika, ali štetu ćemo popravljati posle rata." Možda mu se omaklo, možda je građanin nesvesno uporedio ovu poplavu sa ratom, ali je očito pogodio suštinu problema. Naime, Srbija iz godine u godinu nespremno dočekuje rat sa elementarnim nepogodama. Ne govorim o zemljotresima, već o požarima i poplavama. Stalno smo iznenađeni. Dokle više, piše Miroslav Lazanski u svojoj kolumni.
x Da li se znaju tokovi, odnosno korita naših reka i rečica? Postoji li na državnom i lokalnom nivou ikakav dugoročni, ili srednjoročni plan uređenja tih vodotokova, uređenja tako da ne bi došlo do izlivanja i katastrofe? Ako postoji, zašto taj plan nije i prioritet u budžetu? Ako nemamo planova, zašto ih nemamo i ko je za to kriv? Ima li Srbija uopšte neku strategiju za suočavanje sa potencijalnim elementarnim nepogodama? Ili sve svodimo na kamione i vreće sa peskom? Ili sada treba da koristimo reči kao što su "demonski" i "tajne sile prirode", "potop". Valjda biblijski, Bog nas kažnjava? Apokalipsa? A nije nuklearna. Jesmo li žrtva, ili krivac? 
x Meni je ovih dana smešno kada čujem apele vlasti da svi građani koji imaju gumene čamce te iste predaju civilnoj zaštiti radi pomoći ugroženom stanovništvu. Nije valjda da civilna zaštita nema dovoljan broj gumenih čamaca? Gde su nestali? Skoro svi su nam političari ovih dana, osim predsednika, bez kišobrana, pokislih glava i u jaknama sa kojih se cedi voda… Hoćemo li izvući neke pouke iz ove nesreće? Opet je država morala da se osloni na vojsku, politička vlast još je jednom pokazala operativnu zavisnost od vojske. I sada se pokazala sva promašenost svih dosadašnjih glamurozno slavljenih reformi Vojske Srbije. Smanjili smo brojno stanje vojske, da je ona brojčano jača, izašla bi u velikom broju na nasipe i rat sa vodenom stihijom bio bi nesumnjivo lakši.
x Ko je kriv što su svojevremeno poslušana naređenja iz inostranstva kako preurediti vojsku? Borimo se protiv pirata u Indijskom okeanu i protiv terorista u Maliju, a ovde nam ljudi čekaju spas na krovovima svojih kuća. Narod ceni svoju vojsku, narod dobro zna da bi ona učinila i više, ali da nema sredstva. Zašto nema sredstva, to je pitanje za političare. Vlada Srbije je zatražila pomoć od Rusije, EU i Slovenije. Iz Rusije i Slovenije već su stigle ekipe. Da vidimo šta će da pošalje EU kao pomoć. Ili će nam pomoć poslati NATO? Evo im prilika da okaju grehove. Na kraju, možemo li verovati ikome da se ova situacija neće ponoviti iduće godine?
