Najnovija studija podržava ideju da je pripitomljavanje presudno uticalo na mozak pasa i njihovu sposobnost da komuniciraju sa ljudima. Međutim, kada govorimo o vukovima, nauka samo potvrđuje pojedine narodne mudrosti.
Istraživači su prijavili 44 šteneta iz programa Kanin kompanjons for independens (Canine Companions for Independence) za novo istraživanje koje se bavi pripitomljavanjem pasa. Štenad stara osam nedelja pokazala su snažnu privrženost ljudima fizičkom bliskošću, klimanjem glavom i željom za dodirom.
Od ranog doba psi nadmašuju vukove u interakciji s ljudima i bolje prepoznaju njihove namere, čak i ako su bili manje u kontaktu s njima, objavili su istraživači. Rezultat ukazuje da je pripitomljavanje uticalo na mozak pasa i da je dovelo do toga da se kod njih razvije prirodna naklonost ljudima.
Istraživači su poredili kako se ponašaju mladunci vukova koje su odgajali ljudi, a kako mladunci retrivera koji su bili samo povremeno izloženi ljudima. Pokazalo se da je trideset puta veća verovatnoća da se štenci približe nepoznatom čoveku i pet puta veća verovatnoća da se približe poznatoj osobi. “Mislim da je ovo dosad najjasniji rezultat u toj oblasti proučavanja pasa”, kaže Klajv Vin sa Državnog univerziteta u Arizoni, koji proučava ponašanje pasa, ali nije bio uključen u istraživanje.
Mladunci vukova prirodno su manje naklonjeni ljudima nego psi.
– Kada bih ušla u prostor sa vučićima, svi bi samo otrčali u ugao i sakrili se – rekla je Hana Salomons, koja je evolucioni antropolog sa Univerziteta Djuk. S vremenom je, kaže ta naučnica, većina počela da je ignoriše, ponašajući se kao da je “komad nameštaja”.
Psi su, međutim, mnogo zainteresovaniji za interakciju s ljudima, te na primer, prate osobu na koju su upućeni. Ta njihova spremnost na komunikaciju može izgledati uobičajena, ali je čak ni šimpanze – bliski srodnici ljudi – ne pokazuju. Kada se pred vukove postavi određeni zadatak, rezultati su različiti, što sugeriše da vukovima treba kompleksnija obuka. Naučnici nisu sigurni da li se ta sposobnost pasa da prepoznaju namere ljudi i spontano komuniciraju s njima uči, ili je, posle najmanje 14.000 godina pripitomljavanja, postala urođena.
Da bi to saznali, Salomonsova i njene kolege usmerili su pažnju na vučiće, dok su psićima ograničavali pristup ljudima. Danima nakon rođenja, 37 vukova je imalo stalnu ljudsku pažnju. Negovatelji su čak spavali među gomilom vučića, na dušecima na otvorenom. U međuvremenu, 44 šteneta retrivera ostajalo je sa majkama do osme nedelje starosti, uz kratke posete ljudi, navodi RTS.
Istraživači su zatim izložili obe vrste mladunaca poznatim i nepoznatim ljudima i predmetima. Njihovo pamćenje testirano je skrivanjem poslastica. Istraživački tim otkrio je da su vukovi i psi slični kada je reč o memoriji i samokontroli. Međutim, u zadacima koji uključuju komunikaciju sa ljudima, psi su nadmašili vukove. Ostvarivali su dvostruko veći kontakt očima, susrećući ljudski pogled u trajanju od po četiri sekunde, u poređenju sa vučićima, koji su to činili u proseku 1,47 sekundi.
Psi intuitivno shvataju ljudske gestove, zaključuju Salomonsova i njene kolege podržavajući ideju da je pripitomljavanje presudno uticalo na pseći mozak kada je reč o komunikaciji sa ljudima.
