Ima li nade za pčele? Kako im pomoći u izazovima koje klimatske promene donose?
Čovek se u potpunosti oslanja na prirodu – koristi proizvode iz prirode, kao i procese koji se u njoj odvijaju. Sedamdesetih godina 20. veka pojavio se termin “ekosistemske usluge” koji objedinjuje sve ove “poklone prirode” koje čovek koristi i od kojih zavisi, piše sajt Klima 101.
Oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, nalazi se među najvažnijim ekosistemskim uslugama, s obzirom na to da omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Osim što mnoge biljke cvetnice (pogotovo gajene vrste) predstavaljaju hranu za ljude i druge organizme, one čine neizostavni deo svih ekosistema, početak u mnogim lancima ishrane i posledično utiču na stabilnost i održavanje populacija i zajednica sveukupnog živog sveta na našoj planeti. U oprašivanju učestvuju mnogi organizmi, ali su pčele nesumnjivo najznačajnije.
Kada kažemo “pčela” većina ljudi pomisli na jednu vrstu – na zapadnu medonosnu pčelu (Apis mellifera). Međutim, važno je napomenuti da postoji preko 20.000 različitih vrsta pčela! Mnogima je interesantan podatak da u Srbiji živi oko 800, a samo u Beogradu oko 250 različitih vrsta pčela!
Na globalnom nivou primećen je i dokumentovan trend smanjenja diverziteta i opadanje brojnosti divljih pčela, što može da rezultuje velikim ekonomskih gubicima, dovede u pitanje bezbednost i stabilnost proizvodnje hrane za ljude, kao i da utiče na funkcionisanje preostalih prirodnih ekosistema. Postoji čitav niz antropogenih faktora koji u manjoj ili većoj meri negativno utiču na pčele širom sveta. U poslednje dve decenije brojne studije bavile su se upravo definisanjem onih faktora koji imaju najveći uticaj, a to su:
– uništavanje i fragmentacija staništa
– klimatske promene
– intenzifikacija poljoprivrede (monokulture na velikim prostranstvima)
– upotreba pesticida i
– patogeni i paraziti
Ne treba zaboraviti da ovi negativni faktori ne deluju odvojeno jedan od drugog već istovremeno, međusobno se dopunjujući i menjajući, što čitavu problematiku čini još kompleksnijom. Negativni uticaj jednog faktora može pojačati dejstvo drugog, a pčele oslabljene jednim od faktora takođe postaju osetljivije na ostale negativne uticaje iz svog okruženja.
Vremenski uslovi imaju značajan uticaj na sva živa bića, pa i na pčele. Na primer, niske dnevne temperature i jak vetar smanjuju aktivnost pčela. Međutim, značajno važniji uticaj imaju dugoročne promene vremenskih uslova, odnosno promene u klimi nekog područja.
Fenologija, odnosno nauka o periodičnosti životnog ciklusa, bavi se proučavanjem vremena odvijanja različitih razvojnih faza i perioda aktivnosti živih bića. Jasno je da fenološke faze direktno zavise od vremenskih i klimatskih parametara. U kom mesecu će procvetati neka biljka ili životinja izaći iz hibernacije zavisi od klimatskog pojasa u kome se posmatrani organizam nalazi pa stoga klimatske promene mogu značajno uticati na fenologiju živog sveta.
Neke vrste su manje osetljive na ove promene, dok druge mogu pokazati značajna odstupanja od inače ustaljenog “rasporeda” razvojnih faza i aktivnosti. Upravo ove razlike u reakcijama na promene mogu dovesti do neusklađenosti fenologije biljaka i njihovih oprašivača, tačnije nepoklapanje perioda cvetanja i perioda aktivnosti pčela. Ovo je posebno važno u slučaju visoko specijalizovanih biljaka koje uspešno mogu oprašiti samo određene vrste pčela.
Takođe, usled klimatskih promena može doći do pomeranja geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, a samim tim i razmimoilaženja areala biljaka i areala njihovih oprašivača. To ne znači da će se ovo uvek dogoditi, ali s obzirom na to da ne reaguju sva živa bića na promene u svom okruženju na isti način i u istoj meri, ovakav scenario nije isključen. Uzevši u obzir složenost zajednica koje čine jedan ekosistem, čak i naizgled neznatno narušavanje uspostavljene ravnoteže može dovesti do lančanih promena, čije posledice nije lako predvideti.
Na kraju, treba imati u vidu da se klimatske promene ne odnose samo na globalno otopljavanje već i na sve ekstremne promene u vremenskim prilikama (oluje, poplave, suše…), koje svakako negativno utiču na lokalne populacije mnogih organizama, pa i pčela. Na primer, poplave mogu biti pogubne za čitave populacije, s obzirom na to da se najveći procenat pčela gnezdi u zemlji, dok suše mogu značajno osiromašiti dostupnost hranidbenih resursa za pčele.
Sve ovo nas navodi na pitanje – ima li nade za pčele? Kako im pomoći u izazovima koje klimatske promene donose?
Mnoge studije su dale odgovore na ova pitanja, a rezultati su ohrabrujući – postoje rešenja uz pomoć kojih možemo ublažiti negativne efekte klimatskih promena, pomoći živom svetu da ih bolje podnese, sa što manje posledica. Konkretno – kada su pčele u pitanju – obezbeđivanjem povoljnih staništa koja će im omogućiti raznovrsnu ishranu i dovoljno mesta za gnežđenje možemo umanjiti negativne efekte klimatskih promena i omogućiti im da budu zdrave, a samim tim i da se izbore sa promenama koje se dešavaju svuda oko nas.
