Ekonomija Švedske izvukla je neočekivanu korist od odbijanja da uvede karantin i većine drugih ograničavajućih mera, povezanih sa virusom korona, saopštio je „Si-En-Bi-Si“ i svedoče podaci Evropske centralne banke (ECB).
U protekla tri meseca, kurs švedske krune u odnosu na evro porastao je sa 11,2 krune za evro sredinom marta na 10,4 krune početkom jula. Ekonomisti su za američku televiziju istakli da se to dogodilo uprkos epidemiji u zemlji i merama koje su vlasti preduzele.
Švedska vlada je od samog početka odbila da uvede oštre restriktivne mere. U zemlji nije bilo zabrane izlaska ljudi na ulicu, rada u javnim institucijama i odlaska u inostranstvo. To je dovelo do povećanja broja obolelih u poređenju sa drugim zemljama regiona, međutim, vlasti su svoje postupke obrazložile željom da održi konkurentnost ekonomije.
Analitičari smatraju da je pad kursa krune u martu bio izazvan brigom investitora za stanje švedske medicine i budućnost ekonomije. Međutim, njihovo ponašanje se zatim promenilo, dok su čak i povećane domaće investicije.
Poslednjih nedelja kurs krune je ojačao, čak i bez obzira na odluke Centralne banke da sprovede program kvantitativnih olakšica (QE) po primeru ECB. Regulator kupuje nacionalne državne i korporativne obveznice od komercijalnih banaka, koji služi kao orijentir za buduće emisije obveznica.
Pored toga, na taj način bankama se obezbeđuje likvidnost za kreditiranje privrede. Nedavno je povećan obim programa – sa 300 milijardi na 500 milijardi kruna (sa 28,6 milijardi na 47,7 milijardi evra).
Delimično, akcije regulatora povezane su sa pokušajem slabljenja nacionalne valute i sprečavanjem njenog daljnjeg jačanja, nepovoljnog za švedske izvoznike. QE omogućava da se kamatne stope drže na niskom nivou i takođe smanjuje potrebu banaka i kompanija za nacionalnom valutom, što je čini manje atraktivnom za spoljne investitore.
Međutim, iako takve mere nisu imale željeni efekat, kurs krune i dalje jača, a analitičari očekuju da će se taj trend nastaviti.
