Ruske Oružane snage su se tokom protekle decenije munjevito oporavile nakon slabljenja 90-ih godina, piše britanski nedeljnik „Ekonomist“.
Vojska je dobila mnoštvo novih vrsta naoružanja, a značajan deo oklopnih vozila i avijacije zamenjen je savremenim modelima. Pored toga, kako je navedeno, ruska vojska je povećala nivo svoje borbene gotovosti, stavljajući akcenat na brzinu reagovanja, a ne na masovnost.
List piše da su ruske oružane snage nakon raspada Sovjetskog Saveza nazadovale i kao primer navodi da je plata moskovskih vozača autobusa u nekom trenutku bila veća od plata pilota lovaca. Međutim, ruska vojska je uspela izuzetno brzo da se oporavi, kao malo koja druga, ističe „Ekonomist“.
Kako je navedeno u članku, sve je počelo ulaganjem velikog novca – u periodu od 2005. do 2018. godine ruski vojni troškovi su se udvostručili. Tokom proteklih 10 godina ruska vojska je dobila 600 novih aviona, 840 helikoptera i 2.300 dronova.
List piše da se 2007. godine 99 odsto ruskih oklopnih vozila sastojalo od zastarelih modela puštenih u upotrebu pre više od trideset godina, ali da danas 27 odsto oklopnih vozila čine savremeni modeli.
Najvažnija ulaganja odnosila su se na visoko precizne rakete poput „Iskandera“, „Kalibra“ i „H-101“, čiji opseg delovanja pokriva teritoriju Evrope.
Borbena gotovost: Rusija prednjači u odnosu na NATO
Prema pisanju nedeljnika, ruske snage ne samo da su bolje naoružane sada, nego su i pripremljenije. Rusija je, kako je navedeno, verovatno u stanju da dostavi 100.000 teško naoružanih vojnika na mesto sukoba za 30 dana, dok bi za isti taj vremenski okvir NATO imao probleme sa pripremom upola manjeg broja vojnika. Vojnici održavaju nivo svoje gotovosti na vežbama. Prema rečima šefa britanske vojne obaveštajne službe Džima Hokenhala, Rusija je masovni karakter zamenila brzinom.
„Ekonomist“ skreće pažnju i to da se NATO u poslednje vreme fokusirao na „pretnju“ koju Rusija predstavlja za baltičke zemlje. Prema pisanju britanskog lista, NATO je potcenio nove vojne sposobnosti Moskve koje bi mogle da budu iskorišćene u većem sukobu. Zaključak autora članka je da će stratezi Alijanse stoga morati da prilagode svoje planove i prioritete, u vezi sa „novim pretnjama“.
