U aerodrom Željava uloženo je oko četiri milijarde američkih dolara kako bi se Jugoslavija osigurala od eventualnih napada SSSR, posle Titovog "NE" Staljinu. Ovo vojno zdanje izgledalo je impozantno 1968. godine, kad je zvanično otvoreno.
"Bio je to najjači vojni aerodrom po infrastrukturi u celoj Jugoslaviji. Unutra je bila smeštena jedna avijacijska brigada sa 60 aviona i više od 3.000 ljudi, od čega je bilo samo oko 500 oficira, oko 900 podoficira i oko 2.000 vojnika. Imao je kapacitet opsluživanja tri avio-brigade u slučaju potrebe, a bio je idealan štit od iznenadnih udara", objašnjava značaj aerodroma potpukovnik avijacije u vazduhoplovnoj službi Ivan Prša.
Vojska tadašnje Jugoslavije je 17. maja 1992. minirala aerodrom s 56 tona eksploziva i u potpunosti ga onesposobila, a vreme je dokrajčilo preostalo – njegova unutrašnjost je propala.
Postojala je ideja da se na ovoj lokaciji napravi savremeni kargo aerodrom, ali su visina i isplativost investicije diktirali tok realizacije projekta, pa upućeni kažu da je takvo nešto neisplativo, dok za neku vrstu muzejskog turizma unutrašnjost aerodroma nije bezbedna.
Takođe, ovaj aerodrom je važio za velikog zagađivača podzemnih voda koje dotiču iz Like, tako da je to još jedan od mnogobrojnih razloga da nikada više ne proradi. U tunelima ima veoma opasnih otrovnih supstanci nastalih u požaru posle miniranja i dok ne budu dekontaminirani, neupotrebljivi su za bilo kakve aktivnosti.
Obnova Željave bi bila promašena investicija, jer su cena projekta i ulaganje preveliki, a investitori nisu sigurni u isplativost zbog malog kapaciteta letova.
