Miladin – Mića Adamović dugogodišnji novinar, urednik i autor više knjiga o Josipu Brozu Titu u knjizi “Ađutant” piše i kako je 1961. godine planirano Brozovo putovanje u Brazil i druge zemlje Južne Amerike koje tada nije ostvareno. Milan Žeželj, komandant Titove garde i maršalov ađutant Adamoviću je ostavio u nasledstvo vredne spise na osnovu kojih je napisana i epizoda o akciji “Globus”, odnosno pripremama Titovog putovanja u Brazil, koje je tada odloženo i realizovano skoro dve godine kasnije.
Jugoslovenski obaveštajci imali su uskoro na dlanu celokupnu emigraciju iz svih republika i pokrajina Titove Jugoslavije, koja od udbaša i Brozovih agenata nije “imala mira” na celom
južnoameričkom kontinentu: u Brazilu, Argentini, Urugvaju… Definitivnu odluku hoće li ili neće putovati u Brazil, Boliviju i eventualno još neke zemlje za koje se nadao da će ga u međuvremenu pozvati da ih poseti, trebalo je da donese lično Josip Broz.
Problem rukovođenja
Jugoslovenska obaveštajna služba za veoma kratko vreme “snimila” je i preduzela niz preventivnih mera i akcija gotovo na celom zelenom kontinentu, kako bi boravak predsednika bio što bezbedniji. Akcija “Globus” imala je, prema materijalu dostavljenom Brozu, i dosta nerešenih pitanja koja je trebalo brzo i efikasno rešavati.
Jedno od njih bio je i problem rukovođenja agenturnom mrežom i njenim zavrbovanim saradnicima. U stvari, zbog velike udaljenosti jugoslovenskih predstavništava u pojedinim zemljama, nametala se potreba “koncentracije agenturnih i drugih stvorenih pozicija u ustaškim grupacijama i njihovo usmeravanje ka najosetljivijim neprijateljskim tačkama u Brazilu i Argentini u kojoj se nalaze ustaški vrhovi i potencijalni organizatori akcije, atentata na “druga maršala”.
– U vezi sa tim potrebna je takođe izvesna koncentracija operativaca radi povremenog pomeranja i kretanja iz njihovih zemalja u pravcu najosetljivijih tačaka do čega ih vode njihove agenturne i druge veze. U praksi to znači da se agent “Jorge” treba što hitnije prebaciti iz Čilea u Buenos Ajres i izvesno vreme tamo ostane, a radi uspešnijeg rukovođenja sa “Jorgeom” potreban je zato Markotić, koji ga je angažovao – napominje se u specijalnom izveštaju o bezbednosti u Južnoj Americi za Josipa Broza.
Novac za telegrame
U drugoj i trećoj “napomeni” generalu Žeželju, koje su zapravo bile i presudne za donošenje odluke kreće li Broz u Brazil i druge zemlje zelenog kontinenta, ili će na putovanje italijanskim prekookeanskim brodom “Julije Cezar” krenuti nekom drugom prilikom, akcentirane su “vanredne prostorne udaljenosti predstavništava Jugoslavije u pojedinim zemljama Latinske Amerike” kao i “ogromne sume novca koje bi se morale izdavati za svaki telegram” kojima se u ono vreme uglavnom komuniciralo.
Time je i rukovođenje poslovima oko obezbeđenja Josipa Broza bilo ozbiljno dovedeno u pitanje, jer je frekvencija telegrama u oba pravca, prema zaključcima specijalista DSIP-a, bila daleko ispod neophodnog, a njihova sadržina najmanje je obuhvatila “ključne probleme” i više se odnosila na proveru kretanja, ličnosti i razne “signale”.
Odloženo putovanje
Posle ovakve ubedljive analize i tumačenja odnosa snaga na terenu, kao i brojnih organizacionih pitanja i problema rukovođenja i koordinacije, jugoslovenskom predsedniku bilo
je jasno da mu boravak u Sjedinjenim državama Brazila ne garantuje stopostotnu sigurnost i da mu, bez obzira na to što mu je poziv uputio lično predsednik Kvadros, boravak u Brazilu i eventualno drugim zemljama Južne Amerike ne garantuje da će se u Jugoslaviju vratiti s glavom na ramenima.
Josip Broz je zbog svega toga, prema kazivanju, beleškama i dokumentima njegovog komandanta Garde, generala Milana Žeželja, odlučio da putovanje preko Atlantika odloži za kasnije. To “kasnije” potrajalo je gotovo dve godine.
Upravljanje iz Rija
S obzirom na to da je Josip Broz trebalo isključivo da poseti Brazil, odbrana Josipa Broza od potencijalnih atentatora uglavnom je bila usredsređena na ovu zemlju, pa je zato “pitanjem rukovođenja” iz Rio de Žaneira, kao i koordinacijom sa Titovim čuvarima u ostalim Latinsko- američkim zemljama najozbiljnije postavljeno i posvećena najveća pažnja.
– To prvenstveno važi za Rio, Sao Paulo i Buenos Ajres. Tome treba dodati da Čile i Urugvaj po orijentaciji i aktivnosti manje važnih ustaških grupa gravitiraju ka Buenos Ajresu i tamo obično završavaju veze i da naši iz Čilea i Urugvaja mogu tamo dobiti najkonkretniju pomoć. U našem Koordinacionom odeljenju (DSIP-a) nije više dovoljan ovakav sastav štaba gde je većini “Globus” samo jedno od zaduženja, uz drugi normalni posao. To bi se na terenu moglo dalje odraziti u smislu gubljenja kompasa ili ne razlikovanja manje važnog od bitnog, ili u neodgovaranju na neke makar i manje važne postavljene zahteve od strane centra u Rio de Žaneira štabu… – pojašnjava se u izveštaju koji je general Žeželj predao Brozu na uvid.
Zavadili ustaše
Prema “operativnom izveštaju” Josipu Brozu radi upoznavanja “eventualnog dočeka” u Sao Paulu i Rio de Žaneiru, jugoslovenska obaveštajno-agenturna mreža najpre je preduzela akcije da ukloni opasnost od najekstremnije hrvatske emigracije, ustaša, odnosno “pomeri je na sporedni kolosek” dok Broz boravi u Brazilu.
– Najopasnije su ustaše okupljene u dva društva Croatia sakra (klerikalci, naslonjeni na brazilsku nadbiskupiju) i Brazil Croatia (ustaše). U ova dva društva odranije postoje međusobna trvenja oko pitanja ko će preuzeti upravu “doma”… – obaveštava Horvatić Titovog komandanta Garde.
Razmirice između “klerikalaca” i “čistih ustaša” rasplamsali su Brozovi agenti. Posle “oštre akcije” jugoslovenskih agenata koji su “naveli” najopasnije ustaše, okupljene u dva društva da se međusobno obračunavaju i “jurišaju na dom”, optužujući pritom jedni druge da su “prokomunistička organizacija”, Brozove “udarne grupe” u Sao Paulu zatražile su, za svaki slučaj, pomoć iseljenika u slučaju ustaških “propagandnih” i eventualnih “akcija” na ulici.
