Miladin – Mića Adamović dugogodišnji novinar, urednik i autor više knjiga o Josipu Brozu Titu u knjizi “Ađutant” piše i kako je 1961. godine planirano Brozovo putovanje u Brazil i druge zemlje Južne Amerike koje tada nije ostvareno. Milan Žeželj, komandant Titove garde i maršalov ađutant Adamoviću je ostavio u nasledstvo vredne spise na osnovu kojih je napisana i epizoda o akciji “Globus”, odnosno pripremama Titovog putovanja u Brazil, koje je tada odloženo i realizovano skoro dve godine kasnije.
Posle povratka ZO JRM iz Afrike krajem aprila 1961. godine, kada na “Galebu” gotovo svi članovi zvanične delegacije nisu razgovarali sa bračnim parom Broz, jugoslovenski predsednik je najpre razrešio dileme oko datuma polaska, prevoznom sredstvu i programu boravka u Brazilu gde je trebalo još juna da otputuje na poziv Žanio Kvadrosa, predsednika Sjedinjenih država Brazila.
Odluka o putovanju
– Žeželju, odlučio sam da krajem septembra ili početkom oktobra putujem italijanskim putničkim brodom “Julije Cezar” koji polazi iz Đenove. Povratak bi bio istom lađom – saopštio je Broz svom komandantu Garde najvažniju odluku, koja je praktično pokrenula ogromnu civilnu i vojnu mašineriju Jugoslavije da Titu obezbedi dobrodošlicu, siguran boravak, ali i povratak iz Južne Amerike.
– Druže Maršale, za koliko dana treba napraviti program Vaše posete Brazilu? – upitao je Žeželj.
– Videti sa našima u Riju. Poseta Kvadrosu treba da bude tako podešena da imam i nekoliko dana odmora.
– Razumem, druže Maršale.
Akcija “Globus”
Najvažnije Titove direktive za putovanje u Brazil, glavni Brozov ađutant i komandant Garde general Milan Žeželj izneo je u kancelariji državnog sekretara za unutrašnje poslove Jugoslavije Svetislava Ćeće Stefanovića 18. avgusta 1961. godine. Ovom sastanku, koji je imao samo jednu tačku dnevnog reda. “Dosadašnje pripreme za akciju ‘Globus’ i neposredni zadaci”, osim Stefanovića i Žeželja, prisustvovali su i Đuro Stanković, Mato Radulović, Ranko Zec i Luka Božović, zaposleni u Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova, Koordinacionom odeljenju DSIP-a i Odeljenju bezbednosti Brozove Garde. Bili su to najpozvaniji i najsposobniji ljudi čije su mere i preduzete akcije jedino mogle da obezbede sigurnost Josipu Brozu u Brazilu i drugim zemljama Južne Amerike u koje je planirao da otputuje.
– Grupa operativaca Saveznog sekretarijata, u saradnji sa republičkim i sreskim sekretarijatima za unutrašnje poslove, skoro tri meseca intenzivno radi na pitanjima bezbednosti povezanim s akcijom “Globus” – započeo je Stefanović s uvodnim izlaganjem.
– Do sada su prikupljeni podaci o našoj emigraciji, njenim vezama i pojedincima… Međutim, od prvorazrednog značaja za rad naše službe je, pre svega, pitanje kada i čime se putuje, vreme i program boravka kao i da li se dopušta mogućnost da drug Maršal poseti još neku zemlju i koju?
Rizično zadržavanje
Na ova pitanja, odgovorio je general Žeželj.
– Drug Maršal je odlučio da putuje italijanskim putničkim brodom “Julije Cezar” koji polazi iz Đenove 2. oktobra, a stiže u Rio de Žanerio 14. oktobra. Povratak bi se obavio istim brodom, koji polazi iz Rija 23. oktobra, a stiže u Đenovu 4. ili 5. novembra – odgovorio je Žeželj i na spomenutom sastanku razrešio prvu dilemu.
– Prema sadašnjoj odluci druga Maršala, koja je, pretpostavljam, konačna – nastavio je Titov ađutant – poseta će obuhvatati samo Brazil. Međutim, još nije izrađen program boravka. Ne zna se da li će zvanični deo posete trajati, na primer, pet dana, a ostali deo biti nastavljen kao privatna poseta, što je sa stanovišta bezbednosti veoma značajno.
Poseta Brazilu, s obzirom da bi se i u odlasku i u povratku putovalo brodom, trajala bi ukupno devet dana.
– Ukoliko bi, osim Brazila, poseta obuhvatila još neke zemlje, nama bi s aspekta bezbednosti najviše odgovarao Meksiko. Jer, zadržavanje devet dana u Brazilu dosta je rizično, kao što je rizično, uostalom, i pristajanje italijanskog broda u špansku luku Barselona u kojoj se “Cezar” zadržava tri sata. To je veoma nepovoljno, te treba diplomatskim putem ispitati sve mogućnosti da se ovo izbegne – nastavio je glavni ađutant jugoslovenskog predsednika da iznosi najvažnije pojedinosti bitne za preduzimanje svih bezbedonosnih mera.
Izbeći Španiju
Kako je Španija bila utočište mnogim hrvatskim ekstremnim emigrantima, pristajanje “Julija Cezara” u Barselonu, u kojoj je trebalo da se iskrcaju ali i ukrcaju novi putnici, čuvarima Josipa Broza predstavljao je veliki problem.
– Da li, osim Barselone, “Julije Cezar” pristaje još u neku luku, na ruti od Đenove do Rija? – upitao je Stefanović .
– Lisabon u Portugaliji je jedna od luka u kojoj italijanski putnički brodovi bacaju sidra – odgovorio je Žeželj.
– U tom slučaju, videti da li drug predsednik pristaje da putuje avionom? – predložio je Stefanović.
– Maršal želi u krajnjem slučaju da se ukrca u Gibraltaru. Ali, može li se tako izbeći Lisabon? – rekao je Žeželj, insistirajući i dalje na Titovoj želji da u Južnu Ameriku putuje italijanskom prekookeanskom lađom.
– Ukoliko se ne može izbeći Španija, videti da li brod može da sidri na moru i da brodićima ili čamcima prekrca i ukrca putnike…
– To bi moglo da se izvede tako da drug Maršal ide do Gibraltara “Galebom”, pa da se tamo prekrca u italijanski brod – prihvatio je Žeželj Ćećin predlog. – Naravno, ukoliko
“Cezar” ne sidri u Lisabonu koji je, zbog emigracije u Španiji, dosta nepovoljan po pitanju bezbednosti.
Dva aviona
– Koliko je aviona određeno za organe bezbednosti? – upitao je Stefanović.
– Za ovaj put određena bi bila dva aviona. Oni bi direktno odleteli za Brazil. Putovanja po unutrašnjosti Brazila obavljala bi se isključivo našim avionima… Razmatrane su i druge mogućnosti putovanja, koje se još uvek ne mogu sasvim odbaciti. U slučaju da se ne uspe povoljno rešiti da se italijanski brod “Julije Cezar” ne zadržava u Barseloni, verovatno će se morati ispitati i druge mogućnosti putovanja – odgovorio je Žeželj.
