Nemačka, čiji je automobilski sektor dugo bio srce njene industrije i temelj ekonomske stabilnosti, suočava se s velikim izazovima.
Najveći i najvažniji proizvođač automobila u zemlji, Folksvagen, prolazi kroz teška vremena, suočen sa padom potražnje, konkurencijom kineskih brendova, kao i internim problemima poput visoke cene rada i složene organizacione strukture.
Smanjena potražnja za automobilima i pritisak konkurencije, posebno iz Kine, doveli su Folksvagen do razmatranja drastičnih mera, uključujući otpuštanje radnika i zatvaranje fabrika. Ova odluka, iako još nije zvanično potvrđena, dolazi nakon godina uspešne prodaje i rasta. Folksvagen, kao druga najveća automobilska kompanija na svetu, posle japanske Tojote, sada se suočava s ozbiljnim izazovima u pokušaju povratka na put profitabilnosti.
Preti zatvaranje fabrika i masovno otpuštanje
Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING Nemačka, upozorava da su Folksvagenovi problemi simbol šire krize u nemačkoj industriji. “Činjenica da Folksvagen više ne isključuje mogućnost zatvaranja fabrika i prisilnih otpuštanja pokazuje koliko je nemačka industrija sada u krizi,” ističe Brzeski.
Naime, problemi s kojima se kompanija suočava – visoki troškovi rada, zastarela organizaciona struktura i kašnjenje u prihvatanju tehnoloških inovacija – odražavaju šire izazove nemačkog industrijskog sektora. Ovi problemi ne pogađaju samo Folksvagen, već i druge nemačke industrijske gigante, koji su do sada bili simboli stabilnosti i uspeha.
Nemačka ekonomija suočava se s ozbiljnim padom. U 2024. godini vlada očekuje smanjenje BDP-a od 0,2 posto, što je značajan pad u poređenju sa ranije predviđenim rastom od 0,3 posto. Razlog za ovo smanjenje prvenstveno leži u industrijskom sektoru, koji se nije oporavio od šokova izazvanih pandemijom koronavirusa i ruskom invazijom na Ukrajinu.
Pad potražnje za automobilima
Automobilska industrija, koja zapošljava više od 773.000 ljudi u Nemačkoj, posebno je pogođena. Folksvagen je dugo bio predvodnik te industrije, ali sada se suočava s velikim izazovima, što ima značajan uticaj na celokupnu ekonomiju. Pad potražnje za automobilima, visoki troškovi proizvodnje i slaba potražnja za električnim vozilima samo su neki od faktora koji doprinose problemima nemačkog automobilskog diva, piše “Njujork tajms”.
Mnogi ekonomisti tvrde da su problemi s kojima se danas suočava Nemačka, a samim tim i Folksvagen, posledica propuštenih prilika tokom onoga što neki nazivaju “zlatnom decenijom”.
Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, nemačka ekonomija je doživela značajan rast, uz povećanje proizvodnje od 14 posto. Međutim, umesto da iskoristi te godine uspeha za ulaganje u digitalizaciju, zelenu tranziciju i javnu infrastrukturu, Nemačka je odlučila da uvede politiku uravnoteženog budžeta, ograničavajući time mogućnosti za ulaganja u budućnost. To su godine u kojima je na vlasti bila Angela Merkel.
“Nemačka je postala samozadovoljna”
Jens Zidekum, ekonomista sa Univerziteta Hajnrih Hajne u Diseldorfu, ističe: “Nemačka je tada bila previše uspešna, a ljudi su postali samozadovoljni, misleći da će taj uspeh zauvek trajati. Sada znamo da to jednostavno nije slučaj.”
Ova samozadovoljnost je posebno vidljiva u automobilskoj industriji. Folksvagen, koji je tokom 1990-ih prodavao milione automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u Kini i Evropi, nije ozbiljno shvatio rast kineskih konkurenata poput BYD-a, Geelyja i NIO-a, koji su se fokusirali na razvoj električnih i hibridnih vozila.
Nedostatak dugoročnog planiranja sada dolazi na naplatu jer kineske kompanije preuzimaju sve veći deo tržišta, naročito u segmentu električnih automobila.
IG Metall, sindikat koji predstavlja 120.000 radnika Folksvagena u Nemačkoj, aktivno se bori protiv planiranih otpuštanja i zatvaranja fabrika. U septembru su hiljade radnika protestovale ispred palate Hanover, tražeći povećanje plata od sedam posto i upozoravajući da “rezovi nisu budući koncept.”
Visoki troškovi rada
Predstavnici Folksvagena, s druge strane, upozoravaju na visoke troškove rada u Nemačkoj i velike beneficije u kojima uživaju radnici, poput 36 dana godišnjeg odmora. Arne Majzvinkel, šef ljudskih resursa u Folksvagenu, naglašava: “Možemo zadržati vodeću poziciju i dugoročno obezbediti radna mesta samo ako poslujemo ekonomičnije.”
Dodatni problem za Folksvagen predstavlja sve veća kineska konkurencija, naročito u segmentu električnih vozila. Kineski proizvođači, potpomognuti državnim subvencijama, uspešno preuzimaju tržišni udeo u Evropi, što je podstaklo Evropsku uniju da poveća carine na kineska električna vozila. Ova odluka, koja bi trebalao da izjednači uslove za evropske proizvođače, naišla je na otpor Folksvagena i nemačke vlade zbog bojazni od moguće odmazde Kine, jednog od najvećih tržišta za nemačke automobile.
Folksvagen je snažno prisutan u Kini, a bilo kakve trgovinske barijere mogle bi dodatno da ugroze njegove poslovne rezultate. Ekonomisti upozoravaju da bi povećanje carina moglo samo dodatno da oteža položaj evropskih proizvođača automobila, jer se već suočavaju s visokim troškovima proizvodnje i sporom prilagođavanju tržišnim promenama.
Suočen s konkurencijom iz Kine, visokim troškovima rada i kašnjenjem u tranziciji na električna vozila, Folksvagen se nalazi u kritičnom trenutku svoje istorije. Iako kompanija ima snažnu poziciju na globalnom tržištu, njen vodeći brend gubi na profitabilnosti, a budućnost hiljada radnika u Nemačkoj je neizvesna.
