Voren Bafet je 11. oktobra 2008. godine obavio jedan večernji razgovor koji je možda i spasio SAD od još gore krize te godine.
Milijarder i vlasnik Berkšir hataveja pozvao je tadašnjeg ministra finansija Henka Polsona, rekao je ovaj dvojac u dokumentarnom filmu objavljenom 20018. godine pod karakterističnim nazivom – “Neispričana priča finansijske krize 2008. godine”.
– Henk, Voren ovde – rekao je Bafet.
Prva misao umornog i pospanog Polsona bila je:
“Moja mama ima majstora koji se zove Voren, zašto me zove?”.
Bafet ga je zvao u vezi sa TARP programom koji je tada autorizovalo Ministarstvo finansija da potroši 700 milijardi dolara na kupovinu “poljuljane” imovine banaka.
Zakonodavci su kreirali to u očaju, želeći da spasu finansijski sistem, nakon što se desio najveći kolaps dveju banaka u američkoj istoriji – Wachovia i Washington Mutual.
Kada je Polson shvatio da zapravo ima Bafeta na vezi, predložili su vladi da investira direktno u banke umesto da otkupljuje njihovu imovinu, pošto su smatrali da će taj pristup imati bolji efekat, piše Biznis insajder.
– On je dao ideju koja je bila začetak onoga što smo uradili – rekao je Polson u dokumentarcu.
Polson je već narednog ponedeljka okupio šefove svih najvećih banaka u državi. Ubedio ih je da prihvate milijarde dolara vladinog novca, zapretivši im da u budućnosti neće dobijati pomoć ako odbiju.
Ministarstvo finansija na kraju je “ubrizgalo” sredstva u više od 700 finansijskih institucija kao delo programa “Capital purchase”. Zauzvrat, ministarstvo je dobilo preferencijalne akcije plaćajući zdravu dividendu ili dužničke hartije od vrednosti.
Bivši predsednik Džordž V. Buš je nahvalio ovaj program u dokumentarcu, rekavši da je “verovatno najbolje finansijsko spasavanje ikada” i da je verovatno sačuvalo Ameriku od depresije.
