Evo kako je to uspela:
Indijska svemirska organizacija sagradila je Mangalajan sondu koristeći lokalne tehnologije i resurse umesto prebacivanja proizvodnje u neku drugu zemlju ili kupovine skupih inostranih komponenti.
Gledali su da stvari budu lagane. Mangalajan je težak 1,337t, što je duplo lakše od Nasinog satelita Maven, koji je do Marsa stigao nekoliko dana ranije.
|
Prvi američki stelt napad na Siriju skuplji od misije na Mars! |
Agencija je takođe napravila samo jedan fizički model letelice, što je znatno smanjilo cenu projekta.
Lakše svemirske letelice su jeftinije za proizvodnju, ali to znači i da su u stanju da sa sobom nose manje instrumenata, što ograničava njihove naučne i istraživačke kapacitete.
Mangalajan neće sletati na površinu Marsa i samim tim mu nije potrebna dodatna zaštitna oprema za sletanje, što dodatno čini letelicu lakšom.
Umesto sletanja, Mangalajan će orbitirati iznad površine Marsa i proučavati nivoe metana u atmosferi.
Pored toga što je Indija postala prva azijska zemlja koja je dosegla Mars, ona je takođe ušla u istoriju kao prva nacija koja je uspešno lansirala misiju na Mars iz prvog pokušaja.
A kako bi smanjili troškove, inženjeri svemirske agencije su modelovali letelicu isključivo pomoću kompjuterskog softvera umesto pravljenjem fizičkih prototipova.
Kina nije uspela da pošalje letelicu na Mars kada je pokušala 2012. godine, a Japan je takođe bezuspešno pokušao da lansira letelicu ka Crvenoj planeti 1999. godine.
