Čitluci, celo Donje Vranje, njive i livade, zlatni i zeleni ćilimi pored Morave, vinogradi i vodenice u Sobini, velike kuće u varoši sa kojih se video carski drum, hanovi i saraji – sve beše njihovo, pogačarsko! A po njima je i fabrika Simpo dobila ime!
A sve bogatstvo dođe nekako iznenada, kada je terzija Rista Mihajlović pobegao od turskog zuluma iz Gušterice na Kosovu i naselio se u selu Rakovac blizu Bujanovca. O njegovim čohanim odelima pričalo se s ushićenjem po okolnim selima. Naočit, vredan i zadržan dobio je naklonost od najbogatijeg seljanina i oženio njegovu kćer Janu.
Naselili su se u donjem delu Vranja. Krenuo je da se bavi trgovinom. Obogatio se preko noći, sa ženom otišao u Jerusalim na Hristov grob i svom potomstvu ostavio adžijsko koleno.
– Sagradio je veliku kuću. Pogače su se mesile svakodnevno. "Samo pogačku, nišpat drugo", govorio je. Tako je nastao porodični nadimak Pogačar, koji je prvi prihvatio njegov sin Hadži Mihailo, koji se rodio 1810. godine – počinje priču dr Vukašin Antić, po babi Julki iz familije Pogačarević.
Na konju u kafanu
Hadži Mihailo je bio najmarkantnija ličnost Vranja u prvoj polovini 19. veka. Izvozio je iz Vranja uže prerađeno u oglave, kuskune i drugo u južne gradove Stare Srbije, u Makedoniju, Bugarsku i Grčku. Izvozio je i kože u Trst. Bio je u dobrim odnosima sa Husein-pašom i sa knezom Milošem. Posredovao je između njih. Knez je paši slao so, ovaj njemu gvožđe iz svoga majdana više Surdulice. Gospodar Mihailo, kako su ga zvali, beše najzaslužniji što je Porta odobrila da se u Vranju podigne crkva Svete trojice 1838. godine.
– Hadži Mihailo je posetio Jerusalim sa ženom Stojankom, sinovima Tomom i Vasilijem, ćerkom Katerinom i majkom Janom. Najstariji sin Stojanče ostao je kod kuće da nadgleda trgovinu i pazi na imanje. Hadži Mihajlo sa sinom Stojančetom učestvovao je u obnovi Saborne crkve. Stojanče je, koji je sa braćom poneo prezime Pogačarević, bio najveći priložnik – navodi dr Antić.
Hadži Mihailo, sa nekolicinom viđenijih Vranjanaca, bio je pokretač i osnivač škola koja su decu učila po srpskom programu. Bilo je pokušaja da se ubace bugarski učitelji, ali je Hadži Mihailo uvek prisustvovao kada su deca polagala završne ispite i kada bi čuo bugarski jezik, pobesneo bi. "Dajte mu pare, i da ne vidim više to kuče", govorio je.
Kao najveći priložnik manastira Prohor Pčinjski imao je posebnu, Pogačarsku sobu u konaku, koja je ostala i njegovim potomcima. Umro je 1868. godine. O njemu se dugo posle njegove smrti pričalo u Vranju da niko njegovo bogatstvo nije više dostigao.
Njegovi sinovi bili su različite naravi. Živeli su u zajednici, koja je vremenom počela materijalno da slabi.
– Hadži Toma je bio pravi patrijarhalni despot. Strog i prek, svi su ga se plašili. Turci mu se klanjahu do zemlje. Kad je spavao, niko ga nije smeo probuditi. Čak se postavljao naročito izvežban momak da spreči pevca da kukurikne kako ne bi probudio Hadži Tomu, koji je bio nezgodan i kad je ispavan. U kafanu je ulazio s konjem, opasan oštrim jataganom na kome je zlatnim slovima pisalo "Adži-Toma Adži-Mihailov". Postavio bi ispred kafane deset lubenica i prepolovio bi ih jednim zamahom jatagana. Takvog ga je opisao Bora Stanković u drami "Koštana". Imao je tri kćeri: Vanku, Sofku i Miku. Muškog poroda nije ostavio iza sebe. Hadži Vasilije je bio povučen i ćutljiv trgovac. Imao je sinove Jovana i Mihaila. Njegov sin Jovan Hadživasiljević postao je čuveni etnolog. Nije se ženio. Od Hadži Vasilija nije ostalo potomaka. Stojanče je bio sušta suprotnost Hadži Tomi. Pitom, duševan i društven bio je omiljen u varoši. Nije prošao nijedan ručak, a da u mutviku, sporednoj prostoriji, ne nahrani nekog prosjaka ili siromaha. Njegova kuća je bila na dva boja, najviša u varoši. Teško je podneo proterivanje vladike Pajsija iz Vranja, sa kojim se okumio, i dovođenje bugarskih popova. U crkvu nije ulazio. Sa ženom Sanom imao je trojicu sinova: Savu, Ristu i Mihajla i tri kćeri: Todoru, Vacu i Sultanu. Umro je 1877. godine – priča dr Antić.
Žena slabe pameti
|
Lenjinom po glavi
Prvi sekretar |
Oslobođenje od Turaka Sava, Rista i Mihailo su dočekali u zajednici. Živeli su od imanja, a Rista je završio za terziju. Sava je bio lep i naočit momak o kojeg su se otimale tadašnje devojke. Oženio je devojku iz varoši nakićenu dublama, nadajući se da će tako preokrenuti nezavidno materijalno stanje. Njegova žena beše slabe pameti i svi ukućani su se bojali da ne učini kakvo zlo. Jednoga jutra naložila je peć, koja je iz prizemlja vodila u gornje prostorije. Stavljala je drva bez prekida sve dok nije buknuo požar. Od kuće na dva boja ostalo je samo zgarište. Od te 1892. godine počinje naglo propadanje jedne od najčuvenijih familija u Vranju.
– Nakon toga braća su se razišla, svako na svoju stranu. Rista sa decom otišao je u drugi kraj Vranja. Sava na starom imanju. Od njih nisu ostali muški potomci. Od Riste znalo se najviše za Julku koja se udala u našu familiju Antića – ističe dr Antić.
Najmlađi Mihajlo sa majkom ostao je na zgarištu kuće. Sagradio je omanju, nisku kuću koja i danas postoji. Davao je njive u napolicu, radio i sam za nadnicu. Sa ženom Paraskevom imao je sinove Stojana i Simu i kćeri Aleksandru, Slavku i Zoru. Naglo su osiromašili i nakon smrti Mihaila sav teret pao je na Paraskevu. Stojana je dala u opančare, a Simu u stolare. Detinjstvo su proveli u siromaštvu, više gladni nego siti. Stojan se pre Drugog rata odselio za Beograd i tamo u centru grada držao opančarsku radnju. Doživeo je duboku starost. Nije ostavio muške potomke. Aleksandra se udala u Zaječaru, a Zora u Beogradu.
Sima Pogačarević se rodio 1908. godine. Završio je stolarski zanat. Zadojen komunističkim idejama vranjske intelektualne studentske grupe u kojoj su bili Dragi Kajme, Raca Čaplja, braća Mile i Vule Antić i mnogi drugi postao je fanatik ideje za koju je poginuo na Dobrim vodama, iznad Sobine, od ruke bugarskih fašista, u decembru 1941. godine. Pre rata, zbog delovanja i funkcije sekretara Okružnog komiteta KPJ robijao je više puta. Osetio je kazamat u beogradskoj Glavnjači, a posebno u zloglasnoj Bileći. Nije stigao da se oženi. Proglašen je narodnim herojem.
Familija Pogačarci za dva veka postojanja u Vranju ostavila je neizbrisiv trag, preko Hadži Mihajla i Stojančeta, dr Jovana Hadživasiljevića, Hadži Tome koga je Bora Stanković ovekovečio u "Koštani", do Sime Pogačarevića, po kome fabrika nameštaja Simpo nosi ime.
