Brisel priprema nove sankcije protiv Moskve, iako je tokom godina političkog sučeljavanja Evropska unija izgubila više zbog međusobnih ograničenja nego Rusija. Ekonomska šteta meri se desetinama miliona evra.
– Sankcije kao takve nisu cilj Evropske unije, one su samo efikasno sredstvo protiv Rusije – rekao je Peter Stano, portparol spoljnopolitičke službe EU na brifingu u Briselu. Šef diplomatije EU Žozep Borel dodao je da će nakon hapšenja Alekseja Navaljnog uslediti kazna za kršenje ljudskih prava.
Nemačka najviše pogođena
Evropska unija je u leto 2014. godine uvela ekonomske sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, a kasnije ih je proširila. Lideri država EU su u martu 2015. godine povezali te mere sa Minskim sporazumima. Moskva je istakla da Rusija nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i nije subjekt Minskih sporazuma, već samo posrednik u procesu nagodbe. I uvela recipročna ograničenja.
Godinu dana kasnije postalo je jasno da Evropa gubi više.
Od marta 2014. godine do marta 2015. godine Moskva je izgubila 55 milijardi dolara, a Evropska unija – 110 milijardi dolara. Najviše je pogođena Nemačka, koja je zbog bilateralnih ograničenja mesečno gubila po 700 miliona dolara.
U Evropskom parlamentu su tada tvrdili da su sektorske sankcije “bile bolne i pogoršale ekonomski pad u Rusiji izazvan kolapsom cena nafte”. A njihov glavni kratkoročni uticaj “bio je u ograničenju pristupa zapadnim kreditima i prilivu investicija” i nemogućnosti povratka “većim stopama ekonomskog rasta”.
Međutim, zakonodavno telo EU je 2018. godine priznalo da sankcije imaju ograničen efekat.
“Bez obzira na pokušaje Zapada da izoluje Moskvu, Rusija igra sve zapaženiju ulogu na svetskoj areni. Kontra sankcije su pomogle poljoprivredi zemlje”, konstatovali su poslanici.
“Prijateljska vatra”
Rezultate “petogodišnjih sankcija” su 2019. godine analizirali ekonomisti Matje Kroze sa Univerziteta Linan u Hong Kongu i Julian Hinc sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.
Prema njihovim proračunima, Rusiji pripada nešto više od polovine gubitaka od zapadnih sankcija – 2,2 milijarde dolara mesečno. Preostalih 45 odsto, u ukupnom iznosu od 1,8 milijardi, dele inicijatori ograničenja. Ovi podaci objavljeni su u istraživanju “Prijateljska vatra: uticaj na trgovinu sankcijama protiv Rusije, kao i recipročne sankcije”.
Razlika između potencijalnih trgovinskih tokova za sve kategorije roba pokazala je gubitke.
Ispostavilo se da je ukupna mesečna šteta bila četiri milijarde dolara. Nemačka gubi najviše – 38 odsto odnosno 667 miliona dolara. Mnogo su pretrpele i francuske kompanije. Kako se navodi u istraživanju Krozea i Hinca, izvoz preusmeren u druge zemlje, ipak nije nadoknadio gubitke.
Nedavno je Ministarstvo ekonomije i energetike Nemačke konstatovalo da je evropski biznis od 2014. godine izgubio milijarde zbog sankcija Rusiji, a zamrznuta imovina i novčana sredstva ruskih građana i kompanija koje su na crnim spiskovima je u nekim slučajevima nekoliko stotina evra.
U Berlinu su nekoliko puta ukazivali da je Nemačka više od svih pogođena zbog sankcionog rata. Tokom leta prošle godine poslanik Bundestaga Markus Fronmajer je naveo podatke, koji su bliski podacima Krozea i Hinca: 688 milion evra za mesec (7,4 milijardi godišnje, 40 odsto ukupnih gubitaka EU).
