Pre oko 25 miliona godina, naši preci su izgubili rep. Sada su genetičari možda otkrili tačnu mutaciju koja sprečava da čovekolikim majmunima rastu repovi. Ako su u pravu, onda se ovaj gubitak desio – iznenada, a ne postepeno, kako se ranije smatralo.
Bo Ksia kaže da se još kao dete pitao zašto ljudi nemaju repove kao životinje. “Ovo pitanje mi je bilo u glavi dok sam bio mali”, kaže on. “Pitao sam se – gde je moj rep?”.
Ksia je nedavno u saobraćajnoj neseći povredio trtičnu kost – mali deo kosti u dnu kičme koji predstavlja ostatak repa kod sisara. “Bilo je zaista bolno”, kaže on. “Ali me je vratilo na pitanje koje me je kao dečaka mučilo.”
Genetska mutacija koja je dovela do gubitka repa
To je navelo Ksia da istraži genetsku osnovu gubitka repa. Sve mutacije koje su uticale na gubitak repa trebalo bi da budu prisutne kod čovekolikih majmuna, ali ne i kod drugih vrsta majmuna. On i njegove kolege zato su uporedili 31 verziju gena čovekolikih i ostalih vrsta majmuna, uključujući i one koji utiču na razvoj repa.
Unutar sekvence koja kodira proteine (coding DNA sequence) nisu pronašli ništa.
Zbog toga su pregledali i takozvanu junk DNK, koja se takođe nalazi unutar gena. Biloška funkcija velikog dela junk ili nekodirane DNK je u početku bila nepoznata pa su stoga ti delovi nazvani junk DNK ili “genetsko smeće”.
Ksia je otkrio da kod predaka majmuna, u repnom genu zvanom TBKST, postiji Alu element. Alu elementi su genetski paraziti koji se kopiraju i lepe po celom genomu.
– Imamo milion Alu elemenata koji se lepe za naš genom – kaže Janaj, Ksijev kolega koji je radio na istraživanju.
Alu elementi utiču na to da se dve ćelije, koje prenose informacije, zalepe. To je kao kada se zalepe strane u knjizi sa uputstvom, što dalje utiče da se neke informacije – koje treba da se prenesu dalje – izgube. Isto je i sa Alu elementima i ćelijama. Kada se Alu element zalepi za jednu, postoji mogućnost da ona ne prense dalje sve informacije.
To znači da proteinu TBKST – nekad nedostaje neki deo.
Tim je napravio nekoliko eksperimenata da to dokaže. Na primer, pokazali su da kada miševi sa ovom mutacijom proizvode mešavinu TBKST proteina i nedostajućeg dela – to obično dovodi do potpunog gubitka repa.
– Značajno je saznanje da je nešto moglo da se izgubi odjednom! Tada ne morate da pratite sićušne promene koje su trajale milionima godina – kaže Kerol Vard sa Univerziteta Misuru, koja nije bila uključena u studiju.
Ono što nam otkriće ne otkriva je – zašto su naši preci izgubili rep? Odnosno zašto je evolucija izabrala baš ovu mutaciju.
Većina predloženih objašnjenja kaže da se to deslo kada su čovekoliki majmuni počeli da hodaju uspravno.
Ksia i Janaj misle da je morala postojati velika prednost gubitka repa, jer ova mutacija ima i nedostatak. Neki miševi su razvili kičmene abnormalnosti nalik na spinu bifidau. Oni nagađaju da je relativno visoka stopa spina bifide kod ljudi relikt gubitka repa pre 25 miliona godina.
