Glumica Olgica Stanisavljević bila je verena za glumca Ljubomira Ljubu Tadića, a odlučila je da se uda za Vlastimira Đuzu Stojiljkovića.
Da su tada u Jugoslaviji postajali tabloidi, ova priča bi verovatno bila na naslovnoj strani.
– To je ljubav Shvati nas, Ljubo – govorio je Ðuza svom prijatelju, pronela su se šuškanja po glumačkim kuloarima, a ljudi iza scene tvrdili su da je Ljuba sve to prihvatio sa mirom. Pričalo se i da je zaljubljeni par to govorio Tadiću dok je bio u bolnici.
Ovu priču na neki način potvdio je i Đuzin brat Nenad koji je jednom za medije istakao:
– Nikad Ðuzu nisam pitao za tu priču da li je bila baš Ljubina verenica. Znam da je Olgica bila devojka Tadića. Ako to glumci pričaju, onda je tačno.
Đuza i Olgica su bili dugo zajedno, do njene smrti 1987. godine. Ona je za života govorila šta ih je održavalo u braku.
– Svađa dođe kao lek. Da se nismo svađuckali zar bi smo izdržali toliko godina zajedno? Đuza je, inače, izvanredan suprug, a ja sam od onih žena koje svhataju da muškarac mora i treba da bude prvi u kući. Žena za nijansu niže. Taman toliko da ima sreće. Neko je jednom rekao: “Mudra je ona žena koja se ponekad napravi da je glupa – ispričala je ona za “Yugopapir”.
Kada je umlra, Đuza je bio neutešan. Njegov brat je govorio da ga je upravo njegov prijatelj Ljuba Tadić nagovarao da se oženi ponovo.
– Jednom mi je rekao da se na Ljubin nagovor oženio i drugi put Ljuba mu je, kad je Olga preminula, rekao: “Slušaj, Ðuzo, nema ništa gore nego kad se vratiš iz kafane da te niko ne čeka kod kuće – pričao je njegov brat Nenad.
A druga Đuzina supruga bila je Dušana Stojiljković.
– Moja školska drugarica i glumica Ceca Bojković odvela me je kao studentkinju stomatologije u Atelje 212 gde sam i upoznala Đuzu. On je već tada bio ostvaren kao glumac i u dugom braku sa koleginicom Olgicom Stanisavljević koja je bila divna žena i zaista nikada nisam ni pomislila da ću se udati za njega. Znala sam da su bili zajedno od detinjstva i da su se rano venčali – pričala je Dušanka koja je otkrila i kako je njihovo prijateljstvo preraslo u ljubav.
Kada je Đuzi umrla žena on je bio sam, a nju su, kako je objasnila, Ceca i njen tadašnji suprug Ljubomir – Muci Draškić zamolili da pripazi na njega pošto su putovali na more.
– Tako sam ga svakodnevno zvala telefonom da pitam kako se drži, da li je ručao, i zaista se među nama ništa nije dešavalo. Nisam se sa četrdeset godina zaljubila u Đuzu, niti sam htela da se udajem jer sam od braka bežala kao đavo od krsta. Ipak, kada sam jedne večeri, godinu dana posle smrti njegove žene, otišla kod njega, bio je uporan da ostanem. I malo-pomalo počela je naša druga faza. Ni jedno od nas nije htelo brak, već da uvek budemo tu jedno za drugo. Tako smo živeli skoro godinu i po dana, a pošto sam bila njegova vanbračna žena, suočili smo se s administrativnim problemima, pa smo rešili da se venčamo – rekla je ona te dodala:
– Sećam se da smo bili očajni kada smo sami otišli kod matičara koji nam je rekao da ne možemo da se venčamo jer se sala renovira, a jedva smo skupili hrabrost i nismo imali ni kumove. Đuza je odmah pitao matičarku da mu bude kuma, na šta je ona oduševljeno pristala, a meni je svedok bila jedna žena koja je ušla u kancelariju. Tako smo se venčali 22. avgusta 1990. godine u kancelariji predsednika opštine – pričala je Dušanka.
Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 17. juna 2015. godine. Ljuba Tadić je umro deceniju pre njega, 28. oktobra 2005. godine.
