Jedan Danac, inače penzionisani kuvar, iz čiste radoznalosti je uspeo da prodre do samog vrha tajne službe Severne Koreje. To nije šala, već tema dokumentarca koji je prikazan na Danskoj televiziji i možda slučaj za UN.
Ulrihu Larsenu zapravo ni samom nije jasno zašto se upustio u dvostruki život špijuna u misiji u Severnoj Koreji. Živi s porodicom u predgrađu Kopenhagena i radio je kao kuvar dok nije otišao u prevremenu penziju. A onda – Severna Koreja.
– Ja sam uvek bio potpuno običan čovek – kaže Danac o slučaju kojem bi mogle da se pozabave i Ujedinjene nacije.
Običan Danac sigurno nije lik u nekom špijunskom filmu, a kamoli glavni junak dokumentarca o špijunaži. A upravo to je je slučaj sa Ulrihom Larsenom. Jer, on je zaista uspeo da otkrije planove i rabote tajnih službi Severne Koreje, pa je utoliko i dokumentarac “Krtica – u tajnoj misiji u Severnoj Koreji” (“Muldvarpen -undercover in Nordkorea”) zanimljiv ne samo televizijskoj publici.
Jer, u kratkoj dokumentarnoj seriji Danske televizije, realizovanoj sa javnim servisima Norveške (NRK), Švedske (SVT) i Velike Britanije (BBC), vidi se kako vođstvo Severne Koreje na sve načine pokušava da zaobiđe sankcije UN i kako je spremno da isporuči i drogu i oružje kako bi zaradilo novac i došlo do nafte.
“Prijatelj” Severne Koreje
Za Larsena je sve počelo gotovo slučajno, iz puke znatiželje za tu zatvorenu zemlju. I on je gledao dansku komediju “Crvena kapela” koja se ruga režimu u Pjongjangu, autora Madsa Brigera, reditelja i ovog dekumentarca.
Nakon toga bivši kuvar stupa u društvo dansko-severnokorejskog prijateljstva, kako je sam rekao, jedno prilično čudno i dosadno društvance. Ali, iako inače povučen, tu se brzo penje u hijerarhiji. Susreće se s predsednikom Međunarodnog udruženja prijatelja Severne Koreje (KFA), Alehandrmo Kao de Benosom, Špancem plemićkog porekla koji se posebno zalaže za interese Severne Koreje.
Kao de Benos mu kaže da traži investitore koji su spremni da ulažu u Severnu Koreju, uprkos sankcijama protiv te zemlje. Režiser Briger tu odlučuje da u priču ubaci “Gospodina Džejmsa” – kojeg glumi Džim Latraš-Kvortrup, bivši pripadnik Legije stranaca i osuđivani narko-diler – i koji se pretvara se da je mogući investitor iz Skandinavije.
Larsen postaje bliski saradnik Španca i prvi put putuje u Severnu Koreju. Sve dublje ulazi u tajni život o kojem čak ni njegova žena ništa ne zna.
Tokom deset godina, koliko će potrajati njegova špijunska karijera, uspeo je da postane značajna ličnost KFA, a preko severnokorejskog ministarstva kulture se sve više približavao osobama u samom vrhu te zemlje – i njene tajne službe.
Podzemna fabrika droge
Vrhunac je bio kad je s partnerom, “Gospodinom Džejmsom” počeo pregovore s visokim predstavnicima Severne Koreje o kupovini čitavih oružanih sistema i proizvodnji narkotika. Putuju u Ugandu gde je trebalo da izgrade podzemnu fabrikuu narkotika, a preko te zemlje bi onda išlo i oružje. U igri je navodno i jedan trgovac naftom iz Jordana, koji je spreman da uloži milione dolara.
Epilog u filmu i životu
Sve to nije ostalo bez posledica u realnom životu: Danska i Švedska su svojim ambasadorima pri UN naložile da s onim što se videlo u filmu upoznaju komsiju UN za sankcije. Jer, u filmu se vidi da Severna Koreja aktivno deluje kako bi zaobišla sankcije i to je razlog za zabrinutost njihovih vlada, saopštili su ovog ponedeljka ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde i njen danski kolega Jepe Kofod.
“Uzimamo sadržaj ovog dokumentarca veoma ozbiljno, jer otvara čitav niz izuzetno problematičnih pitanja.” O sadržaju dokumentarca se već raspravljalo i u Evropskoj uniji, a danski kuvar će opet na put: ovaj put u Ujedinjene nacije.
Na kraju dokumentarca, glavni junak i režiser povlače ručnu: “Mr. Džejms” je nestao u trenutku kada je trebalo da se pojavi sa milionima. A krtica Larsen je konačno sve mogao da kaže i svojoj ženi. Nazvao je i svog plemićkog zaštitnika u Španiji koji je naravno prekinuo svaki kontakt sa njim. Larsen je odahnuo.
Reditelj ga je na kraju pitao da li bi opet hteo da bude špijun. “Ne na isti način”, odgovorio je on, i dodao: “Ali, nikad ne reci nikad”.
