Avganistan još jedan primer da se iza svakog sukoba nalaze i politika i novac. Reč je o državi koja se prostire na milijardama dolara bogatim nalazištima retkih minerala, ruda i nafte, a gde 90 odsto populacije živi sa manje od dva dolara dnevno.
Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić rekao je gostujući u emisiji Oko RTS-a da deluje da je ovo neka katastrofa koja će trajati mesecima i da je očigledno da, bez obzira što su Amerikanci napravili neku vrstu pakta sa talibanima i da je povlačenje dogovoreno, ima stotina hiljade ljudi koji žele da napuste Avganistan.
– Na granicama se nalazi 500.000. Pakistan procenjuje da između 3 i 4 miliona ljudi se nalazi trenutno. To su mnogo veće brojke od onih 123.000 koje su evakuisani iz Kabula. Pitanje je kakva će biti sudbina tih ljudi koji su otišli – rekao je Surlić.
Savetnik Instituta za evropske studije profesor Slobodan Zečević ističe da neke od članica Saveta bezbednosti su zadržale ambasade u Kabulu, dok su druge otišle.
– Kina i Rusija su i dalje pristune u Avganistanu, mislim i za Tursku da će ostati. Malo sam zbunjen ciframa, šta to znači. Da li sada neko treba da primi milione ljudi i da li to EU treba da uradi. Od EU se traži da ponekog čoveka koji traži azil primi. Ove stotine hiljada ljudi beže iz Avganistana jer strahuju od talibana, to su ekonomske migracije, to nema veze sa politikom – kazao je Zečević.
Prema njegovim rečima, kao da se ponavlja sirijska priča.
– Govori se o milionima ljudi koji treba da pređu u Evropu. Na šta će Evropa da liči. Poneko može zaista da traži politički azil. Amerikanci su vršili u Avganistanu su vršili ispitivanja javnog mnjenja. U Avganistanu je 99 posto ljudi za uvođenje šerijatskog zakona. To je jedan drugi svet. Ne možemo mi da posmatramo iz naše perspektive Avganistan koji je drugačiji svet – naveo je Zečević.
“Prokletstvo resursa”
Amerikanci su obučili 300.000 vojnika, zašto se nisu odbranili od talibana, upitao je Zečević.
– Da li je Evropa dužna da prima milione ljudi. Amerika nije dužna nikome ništa, jer je uožila 2.200 milijardi u Avganistan. Možda je više dužna Srbima nego Avganistancima. Intervencija je imala odobrenje SB UN-a, za razliku od Srbije. Ova situacija me podseća na neku vrstu nasilne migracije stanovništva koja bi mogla da pogodi Evropu. Ako se ovako nastavi Evropa će izgubiti civilizacijske vrednosti – istakao je Zečević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Lončar rekao je da je Džozef Bajden danas izjavio da će sarađivati sa talibanima, kao i britanski premijer.
– Što se tiče ekonomskog aspekta u pitanju je takozvano prokletstvo resursa. Zemlja prebogata resursima, a narod živi na ivici egzistencije. Procenjuje se da će 14 miliona ljudi gladovati. U toj zemlji 40 posto stanovništva ima manje od 14 godina. Dakle, jedan populacioni bum je u pitanju. Procenjuje se da će 2050. godine Avganistan imati 80 miliona ljudi, a 12 do 15 posto ekonomije avganistana zavisi od proizvodnje opijuma. Šojgu je izjavio da 93 posto proizvodnje heriona na svetu dolazi iz opijumskog maka koji se proizvodi u Avganistanu – kazao je Lončar.
U pitanju je, dodaje, zemlja koja ima velika nalazišta litijuma, nikla, kadmijuma.
– Procenjene rezerve litijuma su kao u Boliviji, zemlji sa najvećim nalazištima litijuma, a vrednost tog litijuma se procenjuje na vrednost nafte koja ima Saudijska Arabija. Procenjuje se da je vrednost zaliha bakra tri biliona dolara. Kina ima koncesiju na najveće nalazište bakra u Avganistanu na 30 godina i platila ga je tri milijarde dolara. Interesi velikih sila su prisutni i boriće se za resurse koji su enormni – istakao je Lončar.
Paks Amerikana završava svoju epohu
Stefan Surlić navodi da je Avganistan velika opomena – 20 godina izgradnje jedne nacije i borbe protiv terorizma.
– Mi vidimo da taj paks Amerikana završava svoju epohu i da je neuspeh u Iraku, Siriji i Avganistanu promenio tok delovanja Amerike na međunarodnoj sceni. Biće skromnije vojne intervencije, jer nema izvoza libelarne demokratije – kazao je Surlić.
Dodaje da je druga stvar partnerstvo.
– Amerika se povlači, što će imati najveće posledice u izbeglicama. Ne zaboravimo da je uoči povlačenja američkih snaga bilo više vojnika iz drugih zemalja, nego Amerikanaca. Treća posledica je borba između demokratija i autoritarnih režima. Aganistan je simbol promene globalnih odnosa – napominje Surlić.
Zečević napominje da su Turci primili 130.000 izbeglica iz Avganistana, Nemci 180.000, Francuzi 100.000 i da smatra da nisu raspoloženi da ih primaju dalje.
– Amerikanci nisu ni među prvih šest zemalja koje primaju izbeglice iz Avganistana. Neće dići svi ruke od njih, u tome je cela igra. Neće Rusija i Kina, a pitanje je da li će i Saudijska Arabija. Ali, neće biti Amerikanaca. Sada oni pokušavaju da uslovljavaju pomoć nekim političkim uticajem – kazao je Zečević.
Napominje da talibani nisu došli na vlast da poštuju ljudska prava, nego šerijatsko pravo.
– Nisu oni došli da poštuju zapadne vrednosti u pogledu ljudskih prava. Govori se da su delimično ublažili stavove od pre 20 godina, kada žena nije mogla ni da izađe na ulicu. Oni će primeniti islamske zakone u Avganistanu, na šta zapadni svet ne može da utiče. Jasno je da žene neće moći da budu voditeljke na televiziji. Tačno se zna da će da zavedu islamski režim. Zapad je izgubio bitku i neki drugi igrači ulaze na prostor Avganistana. Austrijanci imaju 47.000 ljudi iz Avganistana i potpuno ih razumem.
Geostrateški položaj interesantan za super sile
Kaže da kada ode u Francusku vidim da neki gradovi menjaju karakter.
– To zabrinjava i nije rešenje da se cela Afrika i Bliski istok presele u Evropu – napominje Zečević.
Profesor Lončar dodaje da je geostrateški položaj Avganistana interesantan za velike sile.
– Kina je tiho radila na svojim interesima u Avganistanu. Rusija i Indija su veoma zainteresovane, kao i Pakistan. Amerikanci se neće povuću, interesno će nastaviti da budu prisutni koliko budu mogli. Uložili su 88 milijardi dolara u Avganistansku vojsku. Američke firme koje su servisirale opremu su se povukle, vojnici nisu primili platu sedam mmeseci – dodaje Lončar.
Surlić navodi da ako je Tramp rodonačelnik ideja “Amerika na prvom mestu”, Bajden je njen verodostojni naslednik.
– Sve vreme su polagali nade u zvaničnu vladu u Kabulu, da se govorilo da su talibani minorne snage, da ima 300.000 vojnika, ali se postavlja pitanje zašto su sve vreme pregovarali sa talibanima. Sa njima su dogovorili odlazak i vreme napuštanja. To znači da su znali da će talibani biti sila u Avganistanu. Zato se govori o paktu sa talibanima. Ovo nije prepuštanje Kinezima. Američki interes i korporacije su i dalje prisutne. Sudbina Avganistana umnogome zavisi od Irana i Pakistana. Zanimljivo je da su Ujguri naseljeni sa obe strane granice sa Kinom, i to je Kinezima veoma važno – kazao je Surlić.
“Nijedna sila ne napušta ništa”
Zečević napominje da nijedna velika sila ne napušta ništa.
– Amerikanci su sada digli ruke, njima nije fokus da ubruzgavaju hiljade milijardi u Avganistan. Sami su sebe tim upropastili. Ovo je bio poslednji trenutak za odlazak i nisu imali izbora, morali su da odu. Još od Obamine administracije pokušavaju da odu. Oni godinama znajud a je to uzaludan posao. Imaju mnogo ozbiljnijeg rivala koji se zove NR Kina. Avganistan je za njih prošlost, kao što će biti i Irak – kazao je Zečević.
Lončar smatra da će se sredstva talibana biti odmrznuta i da neće biti pod trajnim sankcijama.
Surlić zaključuje da se nada da će se u direktnim pregovorima sa talibanima omogućiti miminum ljudskih prava, da migrantski talas neće biti masovan.
– Ulažu se ponovo milijarde u zbrinjavaju migranata, a pametna strategija je kako pomoći Avganistanu, čak i sa talibanima – rekao je Surlić.
