Kao i svakog dana odlazite na posao, odjednom nezamisliv bol u grudima vam muti vid, sledeći put kada otvorite oči nalazite se u bolničkoj postelji, a lekar vam saopštava da ste imali sreće i da nakon srčanog udara imate na poklon dva stenta. Koronarni stent je spravica koja izgleda kao mala metalna mrežasta cevčica.

On pomaže da se uspostavi adekvatan protok krvi u srce jer se njime šire inače sužene arterije, a usput jača krvni sud. Nedovoljan protok krvi koja hrani srce kao posledicu ima da ono “pati” (ishemija). Tada se javljaju simptomi u vidu bola, osećaja da vas peku ili stežu grudi…. Suženja nastaju kao posledica nagomilavanja masti duž zida i ako se na vreme ne uoči ovaj problem, može doći do srčanog udara ili smrti. Kada se stent ugradi većina ljudi može da se vrati svakodnevnim obavezama u roku od nekoliko dana u zavisnosti o toga šta lekar preporuči.

Kada arterije “prodišu” ukoliko nije došlo da zastoja srca pre toga, čovek se oseća mnogo bolje nego pre ove procedure. Krvni pritisak se normalizuje, a tegobe mahom nestaju. Ipak, “šansa za novi život” mora da se posmatra odgovorno. Menjanje životnih navika je veoma značajno. Ljudi mahom imaju povišene trigliceride i holesterol pre nego što spoznaju da moraju da ugrade stent. Ukoliko i nakon zahvata oboleli i dalje nastave da se hrane nezdravo, malo spavaju, nemaju fizičku aktivnost, puše i piju, tada stentovi kao i krvni sudovi mogu da stradaju tj. da se zapuše, a posledice su uglavnom fatalne. Što se ishrane tiče ljudi bi trebalo da se hrane raznovrsno, izbegavaju šećere, testa, industrijske proizvode i svinjetinu tj. masno meso. Pre nego što se započne sa treningom treba proveriti sa lekarom koje fizičke aktivnosti smete da praktikujete nakon procedure implantacije i kada je bezbedno da uđete u salu za vežbanje.

Produvavanje i koronarografija

Stentovi se postavljaju procedurom zvanom koronarografija. Lekar kroz manji rez na preponi, ruci ili vratu uvlači kateter u arteriju i provlači je do srca. Na taj način vidi stanje arterija i po potrebi odmah sondom ugrađuje stent. Ova metalna cevčica se kontroliše s vremena na vreme u zavisnosti od toga šta kardiolog predloži. Stentovi se uglavnom proveravaju ultrazvukom srca. Pojedinci praktikuju da nakon pet godina opet legnu na hirurški sto i produvaju (očiste) stentove ako je potrebno.

Rezervni deo

Većina ljudi nakon ugradnje stenta često je u nedoumici da li može da se ponaša normalno sa ovim “rezervnim” delom u sebi. Treba znati da koronarni stent neće pokrenuti detektore metala. Osoba sa ugrađenim stentom može nesmetano da prolazi kroz detektore metala na aerodromima, utakmicama i bankama bez bojazni.

Izvor:
A. Šišić