Bakterije u našim crevima su iznenađujuće otporne na antibiotike, pokazala je dugoročna studija.
Otpornost na antibiotike izaziva nam razne vrste problema. Pretvara nekad važne patogene u superbakterije, što najteže pogađa zdravstveno ugrožene osobe.
Superbakterije su bile povezane sa skoro pet miliona smrtnih slučajeva širom sveta u 2019. godini, tako da je jasno koliko otpornost na antibiotike može biti opasna. Ipak, različiti faktori koji povećavaju otpornost na lekove znače i to, da naše „dobre bakterije“ postaju otpornije na antibiotike.
Nova studija koja, kako se ističe, „nikako nema za cilj promociju neadekvatne primene antibiotika“ otkrila je da geni zaduženi za otpornost na antibiotike takođe daju određenu prednost našim crevnim bakterijama, omogućavajući im da opstanu u svojoj beskrajnoj borbi protiv mikroba koji nam nanose štetu.
„Otpornost na antimikrobne supstance može imati paradoksalno korisne efekte u smislu otpornosti mikrobioma na antimikrobne lekove“, pišu u svom radu bioinformatičar sa Univerziteta Masačusets Šakti Batarai i njegove kolege.
Naučnici su istraživali borbu između dobrih i loših crevnih bakterija kod 24 pacijenta koji imaju tuberkulozu rezistentnu na više lekova (Mycobacterium tuberculosis), detaljno opisujući tu „bitku” u izveštaju.
Pacijenti su primali brojne vrste antibiotika kako bi sprečili napredovanje bolesti, a režim su morali da održavaju 20 meseci.
Tretman je u početku uništio mikrobiome njihovih creva, uzrokujući poremećaje u metabolizmu, sastavu i raznolikosti bakterijskih vrsta. Neželjeni efekti su uključivali dijareju i upalu creva, što nije iznenađujuće s obzirom na to da je upotreba antibiotika takođe povezana sa povećanim brojem slučajeva sindroma iritabilnog creva.
Ipak, tokom vremena, među pacijentima je primećeno nešto prilično iznenađujuće.
„Naši nalazi dokumentuju neočekivanu otpornost mikrobioma na poremećaj kod dugotrajnih terapija antibiocima“, pišu istraživači, objašnjavajući kako su mikrobiomi kod pacijenata spontano ponovo uspostavili dominaciju prijateljskih bakterija nakon početne neravnoteže.
Štaviše, otkrili su da su stanje mikrobioma creva pacijenta, kao i uklanjanje same bakterije tuberkuloze, povezani sa oporavkom od upale izazvane tuberkulozom.
Rast bakterija iz porodice enterobacteriacea posle tretmana dovelo je do šire inflamacije, dok su mikrobiomi sa više klostridija (clostridia) i manje enterobakterija bili povezani sa bržim padom upale koja izaziva simptome tuberkuloze.
Metod vredan rizika
Dalji testovi na miševima koji su uključivali analizu fekalija, otkrili su da su njihovi mikrobiomi stekli otpornost na naknadni poremećaj nastao davanjem antibiotika.
Funkcija otpornosti je zabeležena kod određenih „prijateljskih vrsta bakterija“ i godinu dana nakon prekida antibiotskih tretmana.
„Mutacije koje izazivaju otpornost, mogu biti od koristi mikrobiomskom ekosistemu uspostavljenom dugotrajnim dejstvom antibiotika“, objašnjava tim istraživača, sugerišući da bismo mogli da koristimo ovaj fenomen na način da se suprotstavimo patogenima otpornim na antibiotike.
“Iako sugestije do kojih vodi novo istraživanje i otpornost koja bi mogla imati pozitivne efekte, zahteva mnogo više istraživanja. Pre nego što se rezultati detaljnije razmotre, opisani mehanizam otpornosti, možda je metod vredan rizika, jer bi omogućavao našim prijateljskim bakterijama da nadmaše neželjene patogene“, zaključuju Batarai i kolege.
Istraživanje je objavljeno časopisu Science Translation Medicine.
