Ljudi imaju prirodan osećaj za vreme, tzv. cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. Prelazak na letnje računanje vremena prema saznanjima istraživača znači poigravanje sa tim ritmom i može biti opasno. Doktor Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava kakve posledice ostavlja pomeranje časovnika za jedan sat unapred.
Cirkadijalni ritam zapravo predstavlja biološki ritam koji podrazumeva ciklične promene naših funkcija tela u toku 24 časa. Sve funkcije u našem organizmu, naročito one koje se periodično ponavljaju, kao što je smena budnosti i spavanja, telesne temperature, lučenje brojnih hormona i drugih procesa u organizmu, zapravo regulisani biološkim časovnikom, objašnjava prof. dr Dragan Hrnčić.
– Sam taj biološki časovnik je nešto što mi u sebi endogeno imamo i što nam je zapravo ‘navijeno’ onim što zovemo period sunca i perod svetlosti, jer svi procesi u našem organizmu u fiziološkim uslovima zdravlja funkcionišu zahvaljujući tipu dnevnog ritma, celodnevnog kruga od 24 sata i nekih 15 minuta – dodaje profesor.
Pomeranjem kazaljke na satu mi pomeramo naš društveni časovnik, jer mi smo socijalna bića i funkcionišemo u okruženju koje nam nameću društvene i radne obaveze, ali naš cirka dnevni ritam je usaglašen sa ritmom sunca i sa dnevnom svetlošću.
– Pomeranje časovnika i prelazak na letnje računanje vremena nam donosi dosta negativnih efekata po zdravlje jer u tom slučaju naš unutrašnji časovnik nije usklađen sa društvenim. Ujutru ćemo dobijati manju količinu svetlosti, a noću ćemo duže biti izloženi dnevnoj svetlosti, a sunčeva svetlost ‘navija’ naš unutrašnji časovnik – naglašava on.
Mnogi prelasku na letnje računanje vremena pripisuju više saobraćajnih nezgoda i srčanih udara, nego kada se pomeri unazad. Jedna američka studija pokazala je da broj pacijenata zbog poremećaja srčanog ritma raste nakon pomeranja sata u proleće i da ti poremećaji izazivaju šlogove, pa i prestanak rada srca.
Hronobiološke studije su pokazale, posebno u zemljama poput Sjedinjenih Država koje imaju više vremenskih zona i u skandinavskim zemljama, posebno, gde je dužina dana i noći drugačija, da gledano na populacionom nivou, u nedelju i ponedeljak posle pomeranja časovnika unapred, veća je incidenca infarkta miokarda, artijalne fibrilacije, kao i da to pomeranje dovodi do pada koncentracije, povećanog broja saobraćajnih nesreća.
– Nedavno smo obeležili i Svetski dan spavanja koji promoviše kvalitet spavanja i kvalitetno spavanje, a prelaskom na letnje računanje vremena mi se noću izlažemo duže jednom satu dnevne svetlosti i odlažemo produkciju melatonina, glavnog hormona koji se luči tokom noći i odgovoran je za ono što zovemo kvalitetan san – naglašava profesor Hrnčić.
Takođe, činjenica je da letnjim računanjem vremena ulazimo u letnju sezonu kada se količina sunčeve svetlosti povećava, što je samo po sebi odgovorno za bolje raspoloženje, više fizičke aktivnosti tokom dana, tako da pozitivni efekti o kojima neki govore nisu posledica pomeranja časovnika, već samog godišnjeg doba, napominje profesor.
– Sam prelazak na letnje računanje vremena u prvoj nedelji dovodi do pojave depresije i lošeg raspoloženja, ali dugoročno gledano, tokom leta, zbog samih okolnosti, imamo bolje raspoloženje – zaključuje profesor dr Dragan Hrnčić.
