Ako pravni sistem EU usvoji predloge propisa vezanih za zaštitu korisnika kredita i bezbednost proizvoda na tržistu i Srbija će morati da primenjuje te propise.
To je rečeno danas Tanjugu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Institucije EU, Evropski parlement i Savet EU, uskoro će razmotriti predlog Evropske komisije kojim se revidiraju pravila EU kako bi se zaštitila prava potrošače, kako od opasnih proizvoda koji su se tokom padmemije pojavili na digitalnom tržištu tako i prilikom uzimanja potrosačkih kredita.
Pomoćnik ministra u Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine Višnja Rakić je povodom toga što je Evropski parlament prihvatio da razmotri donošenje novih propisa iz ovih oblasti, rekla za Tanjug da ukoliko oni budu ugrađeni u pravni sistem EU da je “implementiranje usvojenih direktiva i primena kroz propise Srbije međunarodna obaveza naše zemlje preuzeta potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU”.
Predlozi vezani za zaštitu potrošača i bezbednost proizvoda tek treba da budu razmatrani, procedura je prilično složena zbog čega obično potraje, ali kada bude završena, usvojena rešenja će biti obavezujuća i za našu zemlju, objasnila je ona.
Sudeći prema onome što se sada navodi u predlozima, to bi značilo da bi korisnici bankarskih kredita bili mnogo bolje i jasnije upoznati sa svim informacijama o kreditu.
U predlozima se ide toliko daleko, da je jedan od predloga Evropske komisije taj da države građane finansijski obrazuju i da im budu dostupna čak i savetovališta u kojima bi dobijali informacije i savete oko zaduživanja.
Među ciljevima koji se žele postići novim propisima su i ograničavanje naknada koje klijenti plaćaju, ali i kamatnih stopa.
Objašnjavajući kako je kod nas sada regulisana problematika zaštite pojedinih grupa potrošača, pomoćnik ministra Višnja Rakić navodi da Zakon o zaštiti potrošača propisuje da se na pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga odnosno učesnika na tržištu kapitala primenjuju odredbe posebnog zakona.
Tako je jedan od osnovnih pravnih izvora kod ugovora o kreditu Zakon o obligacionim odnosima, dok se Zakonom o korisnicima finansijskih usluga uređuju prava ovih korisnika koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštita tih prava.
“Imajući u vidu da su jedna od osnovnih prava korisnika finansijskih usluga, kao i prava potrošača, upravo pravo na obaveštenost i informisanje, smatramo da bi usvajanje strožih propisa i veća odgovornost svih učesnika na tržištu predstavljalo korak napred ka njihovoj dodatnoj zaštiti. Ovo imajući u vidu da bi jedan od akcenata u predlogu direktiva bio da oni budu jasno obavešteni o svim informacijama o kreditu koje su im potrebne za donošenje racionalne odluke”, navodi Rakić.
Ona ističe da se posebno mora imati u vidu potreba za većom zaštitom građana u novim izmenjenim okolnostima digitalizacije i pandemije.
Kada je reč o bezbednosti potrošača, navodi da je ona prevashodno regulisana Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda koji je donet sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, bez obzira da li se oni koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.
Zato je, ukazuje naša sagovornica, propisana obaveza da se tržište stavljaju isključivo bezbedni proizvodi i zabranjena je proizvodnja, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i izvoz takvih proizvoda.
“Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda transponuje u srpsko pravo odredbe Direktive 2001/95/EZ o opštoj bezbednosti proizvoda. Moramo napomenuti da se s obzirom na opredeljenje Srbije ka članstvu u EU i njene obaveze u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, bitan aspekt rada u svim oblastima odnosi na usklađivanje propisa sa relevatnim tekovinama EU”, naglašava za Tanjug Rakić.
Dodaje da je program za usvajanje pravnih tekovina EU izgrađen tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak kako bi se u svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklađivanja.
Inače, da bi nova pravila stupila na snagu o njima moraju da se izjasne i Evropski parlamenet i Savet EU.
