Kako bi zvučao srpski jezik bez turskih reči?

commons.wikimedia/Vladimir Alic

Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučao srpski jezik bez turcizama?

Kako bi se zvala Andrićeva knjiga “Na Drini ćuprija”, da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali, čime bismo se pokrivali zimi, ako ne jorganom? Sigurno bi bio lišen čari iz istočnjačke kulture. S druge strane, neke reči koje smo pozajmili i trajno usvojili od Turaka u našem jeziku nemaju srpske zamene.

Iako se u prošlosti koristio daleko veći broj turcizama, više od osam hiljada, oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života, a imena mnogih gradova, osim Kuršumlije, zvučala bi čudno da se prevedu na srpski jezik, pa se, logično, postavlja pitanje kako bismo zvali Kalemegdan, ćevap, sarmu, jastuk, i druge nazive mesta i jela, čak i odomaćene izraze.

Zamislite samo da se Čačak zove blato ili mulj, ili da se Novi Pazar zove trg ili pijaca. Osim toga, turski nazivi neobično dobro pristaju pojedinim lokalitetima ili gradskim četvrtima u Beogradu – Topčider (tobdžijska dolina), Dorćol (raskršće), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Tašmajdan, Čukur-česma i kada bi do promene došlo, ne bi više sve to imalo svoju draž.

– Mnoga naša književna dela obiluju turcizmima. Zašto? Zato što to više nisu turcizmi, to su nekad bile posuđenice, koje su danas postale deo srpskog jezika. Oni našem jeziku daju draž, specifičnu toplinu i leksičku raznovrsnost, ničim ne narušavajući njegovu normu. Bez turcizama, srpski jezik bi bio lišen sebi svojstvenih istočnjačkih čari – objašjava Miloš Kovačević, profesor književnosti.

U srpskom jeziku ima preko 5.000 reči koje nemaju adekvatnu zamenu. Tako jedemo pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. U kući imamo jorgan, sanduk, ćilim, furunu, pred kućom kapiju, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

– Jedino što treba sprečiti jeste uvođenje novih turskih reči i zamena srpskih reči turcizmima. Jer, ako postoje adekvatne srpske reči, nema potrebe da se dodaju nove – navodi Kovačević.

Iz svega možemo zaključiti da se jezik ne može staviti pod stakleno zvono, on je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju reči od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu, a s Turskom smo više od 400 godina živeli “u bliskom kontaktu”.

Gradovi u Srbiji sa turskim rečima u svojim nazivima

Pojedini gradovi u Srbiji u svom nazivu i dalje imaju turske reči, drugi su ih “posrbili”, ali i dalje su poznata u narodu i ona stara.

Ovo je lista gradova sa turskim nazivima i prevodom na srpski jezik:

Obrenovac – Palež

Čačak – blato, mulj

Ćuprija – most

Bajina Bašta – Baja Osman, turski spahija iz tog kraja

Prokuplje – Urkub ili Okrub

Nova Varoš – Skender-pašina Palanka i Jeni Kasaba

Kuršumlija – Kuršumli Kilise, što znači – Olovna Crkva

Kladovo – Fetislam

Leskovac – Hisar – tvrđava

Novi Pazar – trg, trgovište, pijaca

Vladičin han – kuća