U nekom trenutku našeg života normalno je da postoji period bez seksualnih odnosa.
Apstinencija kod nekih muškaraca traje nekoliko nedelja, dok kod drugih može trajati mesecima, čak i godinama. Institut Kinsi sproveo je studiju pod nazivom “Seks i veze u vreme kovida-19”, koja je otkrila da je 44 odsto učesnika reklo da im je seksualni život opao u prvim mesecima pandemije, dok je 30 odsto reklo isto o svom romantičnom životu.
– Ljudi manje masturbiraju i imaju manje seksa – rekao je o nalazima studije glavni autor Džastin Lemiler, naučni saradnik Instituta Kinsi i član savetodavnog odbora za zdravlje muškaraca, za “Men’s Health”.
Deo razloga je to što su ljudi pod stresom i anksiozniji, a to utiče na smanjenje seksualne želje.
Ali šta se zapravo dešava sa vašim telom kada nemate seks duže vreme? Evo nekoliko neželjenih efekata koji najviše iznenađuju.
Previše stresa
Sjajna noć vođenja ljubavi može učiniti da se osećate bolje u svakom smislu, čak i ako imate gomilu problema i obaveza.
Očigledno, postoji naučni razlog za to. Neuronaučnica dr Debra V. So je rekla da se tokom orgazma oslobađaju endorfinim koji mogu pomoći da se poboljša raspoloženje:
– Dakle, ako imate tendenciju da koristite intimne odnose kao način da se nosite sa stresom, apstinencija može biti dvostruko frustrirajuća”.
Loš san
Iz brojnih studija znamo da je san direktno povezan sa stresom. Kada ste pod stresom, ne možete se kvalitetno ni naspavati. Ovo stvara začarani krug jer, kada ne spavate, uzrokujete još više stresa.
Intimni odnosi pomažu da se oslobodite stresa oslobađanjem brojnih hormona i neurotransmitera. Doktor Fil Stieg je ranije rekao za “Men’s Health” da oslobađanje tri hormona, posebno, olakšava bolji san: oksitocin, prolaktin i dopamin.
– Oksitocin ima veoma smirujući efekat i kao što zna svako ko je ikada pokušao da zaspi dok je pod stresom, biti miran je najbolji način da se pripremite za san. Prolaktin stvara osećaj zadovoljstva, a dopamin je poznat kao hormon dobrog osećanja.
Dakle, ukratko, kada imate seks, manje je verovatno da ćete biti pod stresom i veća je verovatnoća da ćete bolje spavati.
Vaš krvni pritisak može da poraste
U periodu bez seksualnih odnosa možete primetiti povećanje krvnog pritiska. Nauka kaže da to nije slučajnost. U stvari, studija iz 2006. u medicinskom časopisu “Biological Psichology” otkrila je da ljudi sa redovnim seksualnim životon imaju niži nivo krvnog pritiska od onih koji nemaju redovne odnose. Ovo je takođe u vezi sa povezanosti seksa i stresa.
Istraživači su kontrolisali više varijabli u studiji i zaključili da češći seks zapravo poboljšava fiziološki odgovor vašeg tela na stres. Ovo, zauzvrat, održava krvni pritisak na nižem osnovnom nivou.
Utiče na erektilnu disfunkciju
Nauka sugeriše da bi manjak seksualne aktivnosti uticao i na erektilnu funkciju. Studija iz 2008. u “American Journal of Medicine” zaključila je da muškarci u svojim 50-im, 60-im i 70-im godinama koji nisu bili seksualno aktivni češće pate od erektilne disfunkcije.
Srećom, postoji jednostavno rešenje: čak i ako nemate partnera, istraživanje pokazuje da redovna ejakulacija može pomoći u ublažavanju nekih od ovih efekata.
Moguć veći rizik od raka prostate
Ako uopšte ne masturbirate, pored toga što nemate seksualne odnose – istraživanje kaže da to posebno nije zdravo. U stvari, više studija je ukazalo na zaključak da je visoka učestalost ejakulacije povezana sa manjim rizikom od raka prostate.
Vaš imuni sistem postaje slabiji
Orgazam ima neverovatnu korist za vaš imuni sistem, kako su otkrili psiholozi Karl Čarnetski i Frensis Brenan. Sproveli su studiju u kojoj su tražili od pacijenata koji su imali seks jednom ili dva puta nedeljno da daju uzorke pljuvačke. Utvrđeno je da ti uzorci sadrže izuzetno visoku koncentraciju imunoglobulina A protiv antitela protiv prehlade.
Poslovni rezultat
Studija Državnog univerziteta Oregon otkrila je da su parovi sa aktivnim seksualnim životom mnogo srećniji na poslu.
– Održavanje zdrave veze koja uključuje zdrav seksualni život pomoći će zaposlenima da ostanu srećni i angažovani u svom poslu, što koristi zaposlenima i organizacijama za koje rade – kaže Kit Livit, vanredni profesor na koledžu.
