Iako nemaju jedinstven stav o ratu u Ukrajini, zemlje BRIKS-a su izrazile jedinstvenu poziciju o tom sukobu i imaju pozitivan stav prema predlozima za posredovanje i rešavanje ukrajinskog konflikta diplomatskim putem.
Ova teza sadržana je i u Kazanjskoj deklaraciji usvojenoj nakon samita BRIKS-a, koji se održava u prestonici Tatarstana, piše Sputnjik.
Iako zemlje BRIKS-a imaju različite geopolitičke interese, različite poglede i pozicije na brojna pitanja, spremne su za dijalog, pronalaženje rešenja i međusobnu saradnju.
– Zemlje BRIKS-a imaju različite pozicije u odnosu na konflikt u Ukrajini i to su formulisale u deklaraciji. Postoje zemlje koje Rusiju podržavaju i zemlje koje se drže neutralne pozicije po tom pitanju. Recimo, manji broj zemalja BRIKS-a je priznalo Krim i Sevastopolj kao ruske, a da ne govorimo o još četiri nova regiona. Dakle, to je manjina. Mnogi ne dele poziciju Rusije u ovom slučaju, neki od njih su neutralni, a neki čak, poput Turske, zemlje koja želi da se pridruži BRIKS-u i zemlje koja je po mnogim pitanjima prilično bliska Rusiji, stalno izjavljuje da se drži pozicije da je Krim ukrajinski – kaže ruski ekspert Rostislav Iščenko.
U Kazanjskoj deklaraciji zemlje BRIKS-a podsećaju na nacionalne stavove u vezi sa situacijom u Ukrajini i oko nje, iznete na relevantnim forumima i organizacijama, uključujući Savet bezbednosti UN i Generalnu skupštinu UN.
Iščenko ističe da ima mnogo različitih pozicija, ali da čak i zemlje koje ne podržavaju Rusiju, ne osuđuju je.
– Našli su format koji svima odgovara. Pre svega to je važno za BRIKS, jer to pokazuje da su države više zainteresovane za nastavak saradnje, nego za akcentovanje svojih političkih pozicija po konkretnom pitanju – navodi Iščenko.
Indija i Kina nude ruku pomoći
Na pitanje kakve korake mogu da preduzmu zemlje BRIKS-a za mirno rešavanje sukoba u Ukrajini, Iščenko kaže „bilo kakve, ali ne kao BRIKS, već svaka zemlja pojedinačno“.
– Kao što vidite, ova izjava govori da zemlje ostaju na svojim nacionalnim pozicijama. Na pozicijama koje su već objavile. Odnosno, svaka država može, ali i ne mora da učestvuje u pokušaju rešavanja ukrajinske krize. Mogu da govore i na nekim mirovnim forumima, da iznose predloge. Na primer, Kina je davala svoje predloge za postizanje mira. Čak je i Rusija izjavila da joj ti kineski predlozi nisu sasvim prihvatljivi – podseća Iščenko.
O Ukrajini se aktivno razgovaralo i na marginama samita, tokom bilateralnih susreta Vladimira Putina sa šefovima država. Tako je indijski premijer Narendra Modi najavio spremnost da pomogne u rešavanju sukoba. Putin i kineski predsednik Si Đinping takođe su posvetili veliku pažnju ovoj temi, a Si je pozvao na sprečavanje širenja i eskalacije ukrajinske krize, kao i na uzdržavanje od provokacija.
Za sada nema ni pregovora, ni posredinika
Na pitanje da li bi neka od zemalja-članica BRIKS-a mogla da bude posrednik u potencijalnim mirovnim pregovorima, Iščenko kaže:
– Da bi došlo do potencijalnih pregovora obe strane moraju da izraze svoju spremnost za njih i tek tada možemo reći da li je potreban posrednik ili nije. Ali u ovoj fazi, i Rusija, i SAD, i Ukrajina i svi izjavljuju da, uzimajući u obzir pozicije protivnika, pregovori u ovom trenutku nisu mogući. Odnosno, Rusija danas nije spremna da pregovora na osnovu mirovnih predloga koje su dale SAD, a tim pre na osnovu onih koje je iznela Ukrajina, dok SAD i Ukrajina nisu spremne da razgovaraju na osnovu predloga koje je iznela Rusija. Ko onda može da vodi pregovore u ovom slučaju? – kaže Iščenko.
Podsetimo, grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine. Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao punopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok mnoge zemlje stoje u redu za pridruživanje.
