– Eh, što ti je prokleta tuđina! Dok sam bio mlad, morao sam da zbog posla u pečalbi živim sam, bez dece Mirjane i Stanka, a sada, kada su oni odrasli i postali svoji ljudi, ja se vratio u Laktaše, pa mi je još teže i bez njih i bez unuka.
Tako Mirko, koji često dolazi u Bir (kanton Argau) da bi se družio po nedelju ili dve sa svojim miljenikom Lukom – pa opet nazad.
– Deda mi je super. Kad me on čuva, sve mogu da radim, gledam filmove koje hoću, idemo u restoran, ja palim auto "subaru", a obojica navijamo za Partizan, priča ozareni Luka dok grli deda Mirka.
Sa Lukom u crkvu
|
– Nedavno sam sagradio novu kuću u Laktašima i posebno je opremio za mog unuka Luku koji je ove godine boravio kod mene i bio oduševljen onim što je video – kaže Mirko i dodaje kako mu uvek teško padaju povratak kući i rastanak sa unukom.
– Grli me i moli: "Ne daj me, deda, ostajem s tobom", a meni suze same teku – vajka se ovaj penzioner.
