Kafana je bila melem za dušu

Sad se druže samo povremeno: Milenko Dulić i Milenko Ristić

 

Milenko Dulić je s bravarskim zanatom u rukama krenuo u pečalbu iz rodne Banje Vrućice kod Teslića, a njegov imenjak iz Lukavca kod Tuzle. Sreli su se davnih dana u Nemačkoj, a Dulić priča kako je imenjaka Ristića naučio "pravom životu" u dijaspori.

– Bio sam mu ne samo drug, već i profesor za kafanu. Naučio sam ga da alkohol leči, ali samo ako znaš da piješ pametno – priča ovaj dijasporac koji više od četiri decenije živi u Nemačkoj

Kafana je, prema njegovim rečima bila melem i, izlaz iz šablona one čuvene srpskog Amerikanca Ekrema Jevrića.
– "Kuća-poso, poso-kuća", teško je to. Čovek mora negde i da se opusti, a za mene bez prijatelja i veselja, života nema – priča Dulić.

Sremica mu stala na vrat

Priseća se mladih dana i kako je rodnu grudu, napustio tek pošto je pokušao da se snađe.

– Zaposlio sam se odmah posle vojske, ali i ubrzo shvatio da to nije ono što sam hteo. Nezadovoljstvo me je odvelo izvan granica u potrazi za boljim životom – objašnjava i dodaje da se nije pokajao.

Rodnom mestu se vraća svakog leta, ali ne namerava da to bude zauvek.
– Sagradio sam lepu kuću i dolazim, jer vuče nostalgija, ali me deca koja su u Nemačkoj povuku nazad i, povratka nema. Čim se završi letnji odmor, nazad u Manhajm .

Uvek je, kaže, lepo doći tamo gde su koreni, ali je bolje vratiti se kući.
– U Nemačkoj smo supruga i ja ostarili. Imam prijatelje u rodnom kraju, ali ih imam i u Manhajmu, često smo zajedno i nedostajali bi mi – navodi i dodaje da druguje sa zemljacima u srpskom klubu Sloga.

Dulićeva supruga je s drugog kraja nekadašnje Jugoslavije iz ravnice. Ova Sremica ga je, kako nam priča, videla i istog trenutka se zaljubila. Venčali su se i dobili ćerku i sina.
– Stala mi na vrat, oženio sam se i evo i danas smo zajedno – objašnjava Milenko kroz smeh.

Kada priča o braku i ženi, voli kaže da se našali na sopstveni račun.
– Moja žena je različita od drugih. Sve kriju novac, a moja ih stavi na sto i kaže uzmi ako smeš – šali se Dulić.

Dom u dve zemlje

Njegov prijatelj Milenko Ristić se sa prvim penzionerskim danima vratio u Srbiju. Sa suprugom živi u Boleču kraj Beograda, gde su sagradili kuću. Deca dođu dva puta godišnje, a Ristići na svaka tri meseca odu u grad na Rajni da vide ćerku i sina.

– Kad odem u Manhajm, obavezno se nedeljom sa mojim Milenkom i ostalim prijateljima okupljam na kiosku kod Vlade. Uzmemo piće i "Vesti", pa čitamo i razmenjujemo mišljenja – kaže on.

Milenko ima dom u obe zemlje. Iz Nemačke je dolazio da sređuje kuću u Srbiji, pa tako i ostao. Dilema gde je bolji život ne prestaje da ga muči.

– Nekada mislim da mi je bolje tamo, a opet posle da je bolje ovde. Svaka zemlja ima svoje čari. Tamo je lepše, čistije, uređenije, pa mi smeta što moja Srbija nije takva. Ovde je za razliku od Nemačke, usluga u ustanovama loša, administracija spora – priča srpska iskustva posle skoro pola veka života u rasejanju.

Objašnjava da kada se čovek nauči na bolje, onda mu mnogo toga u Srbiji zasmeta.
– Dovoljno je da vidim kolone automobila koje leti čekaju i po šest sati na graničnim izlazima iz Srbije, pa je jasno šta mi smeta – priča on.

U Srbiji je njegovo srce puno zbog mentaliteta i srdačnosti naroda.
– Imamo bolje kafane, veseliju atmosferu i druženje je bolje – hvali srpsku gostoljubivost i zabavu koja privlači brojne strance.

Milenko razmišlja da li da se jednog dana, kad onemoća, vrati u Nemačku.
– Tamo je zdravstveni sistem daleko bolji od našeg, ali me raduje što vidim da se polako krećemo ka članstvu u Evropskoj uniji i sređenijem životu – nada se Ristić da će i Srbija jednog ne tako dalekog dana biti poput Nemačke čista, uređena i bogata zemlja.