Istraživači sa Univerziteta Jork kažu da će oni koji imaju istoriju poremećaja u ishrani, opsesivno-kompulsivne osobine, oni koje su konstantno na dijetama, ili oni koje imaju lošu sliku o svom telu, verovatnije razviti patološku opsesiju zdravom ishranom, poznatu kao ortoreksija nervoza.
Iako je zdrava ishrana važan deo zdravog načina života, za neke ljude preokupacija zdravom ishranom može da postane fizički, ali i društveno ugrožavajuća.
U prvom iscrpnom pregledu psihosocijalnih faktora rizika povezanih sa ortoreksijom nervozom, istraživači psihologije sa Univerziteta Jork ispitali su sve studije objavljene do kraja 2018.
Pogledali su studije koje su ispitivale kako je ortoreksija nervoza povezana sa psihosocijalnim faktorima rizika koji su predisponirali ili učinili pojedinca ranjivim naovo stanje.
Zatim su spojili sve dostupne nalaze za svaki faktor rizika kako bi došli do zaključaka o tome koji su psihosocijalni faktori najpouzdanije povezani sa ortoreksijom.
– Dugoročni uticaj ovih nalaza je da će oni dovesti do boljeg prepoznavanja među zdravstvenim radnicima, kao i u javnosti, da takozvana zdrava ishrana u stvari može da bude nezdrava. To može da dovede do pothranjenosti, ali i do toga da druženje sa osobama opterećenim zdravom hranom postane teško, jer je hrana glavna tema. Takođe može biti veoma skupo i može da oduzima mnogo vremena – kaže Dženifer Mils, vanredni profesor na odseku za psihologiju i viši autor studije.
– Opsesija zdravom ishranom može da bude znak da se osoba bori sa lošim mentalnim zdravljem – dodala je profesorka.
Prethodna istraživanja su pokazala da, za razliku između osoba sa anoreksijom, koje ograničavaju unos kalorija kako bi održale veoma nisku telesnu težinu, osobe koje pate od ortoreksije više se fokusiraju na kvalitet pojedene hrane i njenu pripremu, a ne na broj kalorija.
Vremenom troše sve više vremena i truda na kupovinu, planiranje i pripremu zdravih obroka, što na kraju postaje opsesija koja ometa druga područja života i dovodi do gubitka težine.
Jedan od glavnih razloga za sprovođenje ove studije bio je to što su trenutna istraživanja o ovom stanju ograničena. Za razliku od drugih poremećaja u ishrani, poput anoreksije, bulimije, ortoreksija nije prepoznata u standardnim psihijatrijskim priručnicima za zdravstvene radnike.
Druge prehrambene navike, poput vegetarijanstva ili veganstva, takođe izlažu pojedince većem riziku od razvoja ortoreksije nervoze. Lakto-vegetarijanci su bili u najvećem riziku za ovo stanje, a ljudi koji su na strogom režimu ishrane, provodeći puno vremena pripremajući obroke, takođe su bili izloženi većem riziku.
– U našem istraživanju otkrili smo jednake stope muškaraca i žena koji se bore sa simptomima ortoreksije nervoze – rekli su naučnici i dodali:
– I dalje mislimo da su poremećaji u ishrani problem koji pogađa uglavnom mlade žene. Zbog te pretpostavke, simptomi i negativne posledice ortoreksije mogu da se “provuku ispod radara” i da se ne primete ili ne shvate ozbiljno.
Istraživači kažu da će razvoj dosledne definicije ortoreksije nervoze olakšati zdravstvenim istraživačima razvoj pouzdanih mera i pružiti bolju dijagnozu i lečenje stanja.
