Sećate li se kada ste poslednji put sedeli u potpunoj tišini i kako ste se osećali?
Ali koliko god nam se činilo da je tišina neugodna, ona je dobra jer predstavlja trenutak susreta sa sopstvenim mislima. To nam daje priliku da na miru razmišljamo o važnim životnim pitanjima, bolje sagledamo određenu situaciju i donesemo ispravnije odluke.
Stručnjaci smatraju da svako treba da radi na samospoznaji, ličnom razvoju i meditaciji jer niko osim nas ne može da ispuni prazninu koju osećamo, ni radio, ni televizija, niti društvene mreže, ali ni prijatelji.
Tišina umiruje naš mozak i čini da se osećamo spokojno. Usporavanjem mozga, usporava se i naše disanje. Tišina reparira moždane ćelije, a taj proces započinje posle dva sata provedena u tišini.
Tako postajemo svesniji okruženja i uspevamo da čujemo zvukove koje ranije nismo imali priliku, na primer šum vetra, cvrkut ptica, šuškanje lišća, pucketanje grana… U potpunoj tišini mozak ima priliku da se fokusira na određene stvari bez napora i ometanja. To radimo nesvesno, tako što naš um luta od jedne do druge misle.
