Građani Srbije 2022. godine imaće više slobodnih, neradnih dana zbog obeležavanja državnih i verskih praznika, a već prve nedelje 2022. neće se raditi u ponedeljak, 3. januara i u petak 7. januara.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Nova godina je državni praznik i praznuje se 1. i 2. januara.
Prema ovom zakonu, ako jedan od dana kada se praznuje državni padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, a s obzirom da 1. i 2. januar 2022. godine padaju u subotu i nedelju, saglasno Zakonu, neće se raditi ponedeljak, 3. januar.
Takođe, neće se raditi ni prvi dan Božića 7. januar, u petak, jer je to verski praznik, koji se praznuje neradno.
Pored Nove godine i Božića ove godine ćemo praznovati neradno 15. i 16. februar, kada se obeležava Dan državnosti Srbije, Sretenje.
Neradno će se četiri dana praznovati i pravoslavni Vaskrs – od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa, tačnije od petka, 22. aprila zaključno sa ponedeljkom 25. aprilom.
Nedelju dana kasnije, opet ćemo neradno obeležiti Praznik rada – 1. i 2. maj, a kako 1. maj ove godine pada u nedelju, neće se raditi ponedeljak i utorak, odnosno 2. i 3. maj.
Obeležićemo neradno i Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar.
U Republici Srbiji praznuju se i radno obeležavaju i praznik Sveti Sava, 27. januara, zatim Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra i Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku -28. jun.
Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika.
Pravoslavci – na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića 25. decembar i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, koji se ove godine prema njihovom kalendaru obeležiti 15, 16, 17. i 18. aprila.
Pripadnici islamske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Ramazanskog bajrama, 2. maj i prvi dan Kurbanskog bajrama, 9. jul, a pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura, 5. oktobra.
Zakonom o državnim i drugim praznicima propisano je da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika.
Zakonom o radu propisano je pravo na naknadu zarade za zaposlene koji odsustvuju sa rada u dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani, kao i pravo na uvećanu zaradu za zaposlene koji su dužni da rade u dane ovih praznika.
Državni i drugi organi i privredna društva koji su dužni da obezbede kontinuitet u radu za dane državnih i verskih praznika, organizovaće rad sa neophodnim brojem zaposlenih, koji za rad na te dane imaju pravo na uvećanu zaradu.
Zaposleni koji odsustvuju sa rada u dane praznika ostvariće pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o radu, naveli su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja.
