Od početka godine, u Srbiji je čak desetoro ljudi stradalo u požarima, a vatrogasci su spasli njih četrdeset četvoro. Ivan Aranđelović, profesor Mašinskog fakulteta kaže za RTS da je najvažnije da se u zgradama na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal. Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.
Ivan Aranđelović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da su protivpožarni alarmi u Beogradu regulisani dosta davno, odlukom Grada iz 1983. godine za objekte od četiri sprata, pa naviše.
– Dosta je starih objekata i obaveza je stambene zajednice, a upravnik zgrade je odgovoran za sprovođenje redovnih pregleda tih sistema – navodi Aranđelović.
Aranđelović navodi da je prva obaveza za objekte posedovanje protivpožarnih aparata, jedan po spratu.
– Za objekte koji su viši od 30 metara, odnosno čija je visina najvišeg sprata viša od 30 metara, da ne postoji pozicija u objektu koja je udaljena od vatrogasnog aparata više od 20 metara – napominje Aranđelović.
Najvažnije je, kaže, u zgradama da se na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal, bicikli, delovi nameštaja, saksije sa cvećem.
– Neko može da strada od tih naših delova nameštaja, saksija sa cvećem – ističe Aranđelović.
Novi objekti, dodaje, imaju protivpaničnu rasvetu koja bi trebalo da se kontroliše najmanje dva puta godišnje, a organizacija toga pripada upravniku zgrade.
Na pitanje ako moramo da bežimo iz zgrade, kako da izbegnemo opasnu situaciju, Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.
– Ako je hodnik pun dima, onda je bolje da se vratimo u stan i izvršimo zaptivanje nekim mokrim peškirima ili kaputima da bi dim, od kog se najčešće strada, u što manjoj meri uđe u stan. Ako dim ide preko fasade, onda se radi suprotno, zaptivaju se prozori i povlačimo se u najudaljeniju prostoriju – navodi Aranđelović.
Ukazuje da ni stare zgrade nisu nebezbedne, kada se održavaju.
Ističe da je najvažnije da ne držimo otpadni materijal po hodnicima.
– Zakonska je obaveza da sisteme koje imamo u zgradi, rasvetu, hidrantske instalacije i sisteme održavamo i proveravamo redovno. To vam je u principu dva puta godišnje – ističe Aranđelović. Na pitanje šta kao pojedinci ne smemo da radimo da do požara ne bi došlo, ukazuje da moramo da vodimo računa o instalacijama, koristiti ispravne uređaje, ne koristiti oštećene kablove ili uređaje.
– Sve ono što je staro ili vidljivo oštećeno ne uključivati u električnu mrežu. Stavljati osigurače, ali ne lične – zaključuje Aranđelović.
