Prazan krevet, nema vlažne njuškice koja vas budi ujutro i niko ne luduje od sreće kad se vratite s posla. Kad vaš pas ugine, to nije samo tužno, nego vam se i život okrene naglavačke…
Ako vam nedostaje četvoronožni ljubimac nakon što prethodni ugine, najjednostavnije bi rešenje bilo nabaviti novog.
Međutim, mnogi vlasnici takvu odluku smatraju pogrešnom. “Psi imaju nemerljivu vrednost za ljude, uglavnom kao socijalni partneri”, kaže nemačka psihološkinja Zilke Večsung. “Oni se vežu za svoje ljude, naročito za decu”.
I zato je vreme žaljenja veoma važno.
Psihološkinja Andrea Bic kaže da najteži deo u vezi s gubitkom člana porodice ili kućnog ljubimca uglavnom prođe za šest meseci do godinu dana. Da li je reč o dedi ili voljenom psu, nije velika razlika, smatraju psiholozi i ističu da je važno da prođe proces žaljenja.
Kada nabaviti drugog psa pitanje je koje zavisi od emocionalnog stanja pojedinca i idealno bi bilo razmatrati tu temu kada se prebrodi najteži deo tugovanja, objašnjava Bic.
Važno je znati da će novi pas biti drugačiji. Mogla bi da pomogne informacija da bi trebalo odabrati psa koji je drugačiji od prethodnog, druge rase, drugog pola ili boje.
Bic ističe da je jedini savet koji psiholozi mogu da daju bez ograde – slušati sopstvenu intuiciju.
– Ako neko želi da nabavi novog psa odmah, za njega bi to mogla da bude najbolja odluka. Nema ispravnog ili pogrešnog. Svaka osoba je različita – dodaje Večsung.
Kerstin Zibert živi u Berlinu i primer je osobe koja je učinila upravo to. Njen voljeni mešanac, ženka Ilvi uginula je u oktobru. I iako još pati za njom, tri nedelje kasnije pridružio joj se novi pas, Lucumon, kojeg je uzela iz azila.
– Naravno da mi Ilvi nedostaje, ali nedostajala bi mi štagod ja učinila. Svaki je pas vredan ljubavi i zato smo ponudili dom drugom psu u nevolji – navodi on.
Zibert, koja obično uzima starije pse iz azila, kaže da nije važno da li se razvija veza s novim psom sporije ili brže i dodaje da ih “na kraju sve volite jednako”, kao i da “nije važno koliko je pas star”.
