Od početka godine u Srbiji je život izgubilo 39 pešaka, što je gotovo polovina svih poginulih u saobraćajnim nesrećama, a među njima je troje dece.
Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, rekao je za RTS da pešaci najviše stradaju u naseljima tamo gde bi trebalo da su najviše zaštićeni.
Agencija za bezbednost saobraćaja pokreće veliku akciju na teritoriji Srbije samo sa jednim ciljem – zaštititi pešake u saobraćaju.
– Pešaci stradaju na prolascima državnih puteva kroz naselje, ako pogledamo broj poginulih pešaka, više od 63 odsto je poginulo u naselju, ako uzmemo u obzir i povređene – više od 93 posto je bilo u naselju – kaže Pešić.
Pešaci stradaju na delovima naselja gde nema trotoara, iako bi taj deo koji se proglasi za naselje morao da ima trotoar po definiciji – oni stradaju na tom delu gde nema trotoara, primorani su da se kreću kolovozom i to je jedan od razloga.
Pored toga, pešaci stradaju i u blizini pešačkih prelaza, ne na pešačkom prelazu, jer očekuju da ih vozači negde tu očekuju na pet, 10 ili 15 metara, što je pogrešno.
Postoji zabluda, kako kaže, da postoji zona pešačkog prelaza što je netačno – postoji samo pešački prelaz i vozači pešake očekuju na prelazu.
– Moram da na glasim da 12 odsto pešaka strada baš na pešačkom prelazu. Bilo da je greška vozača, bilo pešaka zbog crvenog svetla ili neki drugi faktori kao što su telefon, slušalice i slično – rekao je Pešić.
Koja mesta u Srbiji su najopasnija
– Najviše poginulih pešaka je na Čukarici, ako gledamo po beogradskim opštinama – 23 poginula za prethodne tri godine – rekao je Pešić.
Novi Sad je sledeća najugroženija lokalna samouprava, zatim Novi Beograd, Niš, Šabac, Voždovac, od 16 do 18 pešaka pogine u ovim lokalnim samoupravama.
Pešić ukazuje da je Čukarica karakteristična po nekoliko stvari, pre svega, tu prolazi Ibarska magistrala, brza saobraćajnica sa više saobraćajnih traka.
– Takođe, na Čukarici se nalazi Ada Ciganlija, šoping mol u blizini i to su neka mesta gde pešaci stradaju, a jedan od razloga jeste i to što imamo veliki broj zahteva od strane pešaka za prelascima kolovoza, ali imamo i veliki broj vozila na tom delu – rekao je Pešić.
Dužina trajanja zelenog svetla za pešake nije dovoljna, odnosno dužina trajanja zelenog svetla za vozila je poredugačka i onda pešaci gube strpljenje i odlučuju se na prelazak ulice u tom delu, istakao je direktor Agencije.
Dakle, to je velika zona atrakcije, ali ovde se izdvaja što ima veliki broj vozila i traka, kaže on.
Rizik raste sa godinama starosti pešaka
Kako raste broj godina kod naših građana, tako raste i rizik – veći je rizik za nastanak saobraćajne nezgode.
– Dominantno nam kao pešaci stradaju osobe koje imaju više od 65 godina, a paradoks je što mali broj dece strada kao pešaka, a oni su nam najnespremniji za saobraćaj, nemaju dobro izgrađene psihofizičke sposobnosti za procenu brzine, njihova visina je manja od visine automobila i sve su to neki parametri koji ovu grupu čini veoma rizičnom – ukazao je Pešić.
Kada pogledamo kako raste broj godina, tako raste i broj rizika od nastanka saobraćajne nezgode sa pešacima.
Starije osobe dominantno stradaju iz nekoliko razloga, jedan od najvažnijih je što su vremenom opale psihofizičke sposobnosti ali one toga nisu svesne, podvlači Pešić.
– I dalje misle da istom brzinom mogu da pređu ulicu kao pre 20 ili 30 godina i onda se javlja pogrešna procena – to je posebno izraženo na bulevarima, na ulicama koje imaju više saobraćajnih traka, javlja se greška u proceni i dolazi do sudara – ukazuje Pešić.
Kada pešaci najčešće stradaju
Pešić je rekao da najviše pešaka strada u decembru, a počev od septembra raste broj poginulih pešaka u saobraćajnim nezgodama.
Prema njegovim rečima, ima više razloga za to. U tom periodu kraći je dan, znatno duže traje noć.
Period od oktobra kada ide hladnije vreme i jedan od razloga je nestrpljivost, hladno im je i nisu spremni da sačekaju dovoljno dugo zeleno svetlo, da sačekaju vozila da prođu i onda kreću da prelaze ulicu, rekao je on.
Što se tiče doba dana, ako se govori o jesenjim i zimskim mesecima, to su prvi mrak i sumrak, dakle, negde od 17 ili 18 sati.
Ako pogledamo poslednje dve godine, 40 pešaka je poginulo u tom 17. ili 18. satu, ako govorimo o letnjim mesecima – to je posle 21 sata, tada je tad prvim sumrak i mrak, rekao je Pešić.
U ovim delovima godine kada noć traje duže, više pešaka strada, a razlog je slaba uočljivost pešaka u noćnim uslovima, pešaci su najčešće u tamnijoj odeći, nemaju reflektujuće elemente i onda ih vozači teško uočavaju u noćnim uslovima, istakao je Pešić.
– Ako dodamo tome nedostatak trotoara i kretanje pešaka po kolovozu, onda su to razlozi dominantni zbog kojih pešaci stradaju – kaže direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
