Od uvođenja višestranačja održana su tri referenduma na republičkom nivou – 1992, 1998. i 2006. Na četvrtom bi građani trebalo da odlučuju o Ustavu. On bi morao da se održi po novim pravilima, iznetim u novom Zakonu o referendumu.
Rok za izmenu tog zakona istekao je još decembra 2008. Radna grupa postoji od 2019, a konkretan Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi dobio je pre pet dana po hitnom postupku, mišljenje Komisije.
– Nacrt Zakona o referendumu u Srbiji je pozitivna inicijativa, ali je donet u žurbi. Pozivamo da se usvoje nužna pobošljanja – navodi se u mišljenju Komisije.
Iako ne spori da Nacrt sadrži pozitivne novine, Venecijanska komisija, između ostalog, preporučuje da se jasnije kaže šta može na referendum, a šta ne, hijerarhijski rang i dejstvo zahteva za izjašnjavanje naroda.
– Postoje i predlozi za poboljšanje teksta Nacrta zakona, preciznost i jasnoću njegovih odredbi. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je preporuke uzelo u razmatranje. Najveći broj njih svakako će biti prihvaćen i na odgovarajući način ugrađen u postojeći tekst – ističe se u saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Za šest nevladinih organizacija neusvajanjem evropskih preporuka neće samo ostati nesklad s međunarodnim standardima, već će se i znatno ograničiti učešće građana u odlučivanju.
– Venecijanska komisija je takođe ukazala na spornost namere da se građani informišu i to da ih Vlada informiše o tome koji su razlozi za i protiv prihvatanja referendumskog pitanja, jer je sporno da to uopšte radi Vlada, to bi trebalo da rade tela koja sprovode referendum poput RIK-a – smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Stručnjaci kažu i da su standardi dobre prakse da se pravila usvajaju mnogo pre primene. U slučaju novog Zakona o referendumu, to neće biti moguće – primeniće se odmah po usvajanju.
– Venecijanska komisija je spremna da prihvati tu brzinu u donošenju zakona pod uslovom da zakon zaista zadovoljava one osnovne makar standarde Venecijanske komisije. U ovom postupku promene Ustava nema finala i nema ničega bez ključne reči građana na referendumu – stari zakon je prevaziđen i on je iz 1994. godine, menjan ’98. godine i nužno je da moramo doneti u ovom kratkom periodu novi zakon – napominje prof. dr Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava i član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava.
Upućeni nemaju dilemu neophodan nam je valjan Zakon o referendumu, ne samo zbog ustavnih promena već i zbog brojnih pitanja na lokalnom nivou.
