Invalid Milan Kojičić (42) iz Beograda živi sam, nezaposlen je i preživljava zahvaljujući plemenitosti humanih ljudi u dijaspori. Milana je, kako su “Vesti” pisale, od samog rođenja zadesila teška sudbina.
Ne vidi na jedno oko, a na drugo jako slabo. Sam je otkad mu je umrla majka Desanka, za koju je bio izuzetno vezan i za njegove velike muke nikada ne bismo ni saznali da nije bilo dobrih komšija, zabrinutih za Milanovu budućnost.
Patnje ovog čoveka počinju u prvim danima njegovog života, kad je ustanovljeno da uopšte ne vidi na jedno oko. Rastao je uz brižnu majku Desanku koja mu je bila životni oslonac u borbi sa teškom svakodnevicom. Živeli su od majčine skromne penzije, pa je njena smrt za Milana u emotivnom, ali i materijalnom smislu bila ogroman udarac. Nakon njene smrti, on ostaje bez ikog bližnjeg i bez ikakvih primanja. U pomoć mu tada priskaču komšije koje su platile sahranu i propratne troškove. Srećom, dobio je naknadno majčinu skromnu penziju, a kao osoba sa invaliditetom prima socijalnu pomoć. Sredstva su mala, ali je nekako uspevao da preživljava. Međutim, kako muka nikad ne ide sama, nadovezala se nova. Stan u kojem živi je skoro uništen u poplavi i sva bela tehnika. Komšije su mu kupile frižider, spasle šporet, ali mašina za pranje veša ne radi, pa više od godinu dana sve pere na ruke. Pokvario i bojler, para nema i snalazi tako što u šerpi zagreva vodu za pranje veša i kupanje. Teško je, kaže, kriza je i inflacija, pa nema od čega da popravi kućne aparate.
– Majka me je osamostaljivala za vreme kad je ne bude, pa znam i da skuvam – priča on.
Dodaje da živi od malo novca i zato sprema bez mesa, najčešće klot pasulj ili, kad krene leto, bećarac. Voleo bi da bar za Uskrs ima trpezu kakva priliči jednom od najvećih hrišćanskih praznika, a nada se da će to i uspeti uz pomoć humanih duša.
Napominje da mu je jedina radost bila to što je uspeo da reši bar jedan zdravstveni problem – “vodene kilograme”, od kojih su mu oticale vratne žile i noge do kolena.
Zahvalan čitaocima “Vesti”
Milan Kojičić je zahvalan svima koji su mu pomagali i pomažu i dalje.
– Hvala plemenitim ljudima koji su mu se našli u najtežoj životnoj situaciji i sada se trude da me ne ostave na cedilu. Neizmernu zahvalnost dugujem čitaocima “Vesti” iz naše dijaspore koji su mi takođe mnogo pomogli – priča nam Milan Kojičić.
Kako pomoći
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu Milanu Kojičiću da reši bar neku od muka koje ga more, mogu stupiti sa njim u kontakt na broj telefona: +381 64 485 0031 i u dogovoru sa njim uputiti pomoć. Na usluzi je, kao i uvek, Redakcija “Vesti”.
