Da bi priča bila uvereljivija, prosipali su vruće vesti o tome da su u Ameriku doputovali članovi porodice uhapšenog Nigerijca, Umara Faruka Abdulmutalaba i ubedili ga da može verovati američkim vlastima i reći im sve što zna o svojim kontaktima sa Al kaidom i planovima za teroristički napad od 26. decembra prošle godine u Detroitu.
Nešto pre toga Bela kuća je organizovala brifing za novinare, pa se sada samo priča o tome kako se terorista raspričao. Niko se više uopšte ne pita – a kako to da je terorista odmah po hapšenju zaćutao, ko mu je odredio advokata i dao takozvana Miranda prava, koja se oslanjaju na Peti amandman. Nikoga više ne zanima zašto su ga i po čijem naređenju agenti FBI ispitivali samo 50 minuta, bez namere da iz njega izvuku i poslednje zrnce o onome što je spremao i skoro sproveo u delo.
Administraciji je sada važno da sopstvene greške u koracima okrene u svoju korist, izvrne činjenice i podigne prašinu oko govorljivog teroriste. Ali, na taj način ne može zataškati svoje ostale, mnogobrojne omaške.
Izgubljen u nameri da zadovolji svoje levo orijentisane partijske drugove i nekako pridobije naklonost desničara, Obama srlja iz jedne greške u drugu. Najpre je državni tužilac Erik Holder najavio civilno suđenje teroristima iz Gvantanamo beja u Njujorku, u srcu Menhetna, baš tamo gde su Kalik šeid Muhamed i njegova sabraća srušili kule. Tako je izazvao neopisivi bes među Njujorčanima, porodicama žrtava, republikancima, a ovih dana i među članovima Demokratske partije. Čak se i major Blumberg pobunio, tvrdeći da bi takvo suđenje moglo ugroziti bezbednost Njujorka i koštati više nego što bi to iko želeo da plati.
Iako su i predsednik i njegov tužilac tvrdili da će suđenje biti časno i pošteno (i u istu rečenicu smeštali da će teroristi sigurno biti osuđeni i pravedno kažnjeni), ipak se predsednik počeo predomišljati, pa je sada u igri moguće suđenje u nekim drugim gradovima.
Prljave političke igre i zakulisne pravne igrarije teško da će nam dati odgovor na pitanje ko je odlučio da se teroristima daju prava civila i mogućnost da se pred sudom brane uz advokate. Sve što sada čujemo jeste da Bela kuća još nije donela konačnu odluku o tome gde će se i kako pomenutim teroristima suditi, a sve i da jeste, ništa ne garantuje da ta odluka već sutra neće biti demantovana. Predsednik i njegovi ljudi tako nastavljaju da uskaču sebi u usta, pa se verovatno i sami zapanje šta im odatle ponekad izlazi.
Prema nedavnim svedočenjima čelnika agencija Homeland Securitdž u Senatu, teroristički napad na Ameriku u narednih tri do šest meseci je izvestan. Teroristi se svima smeju u lice i viču: Vidimo opet se na Menhetnu!
