Banke u Srbiji su u prvih devet meseci 2023. godine ostvarile dobit 865 miliona evra, veću nego u celoj 2022, koja je inače bila vrlo dobra godina za banke.
Nakon nekoliko godina rekordno niskih kamatnih stopa u svetu i u Srbiji, pa time i niskih profita, banke su u prošloj godini sve naplatile. Banke su toliko zarađivale da su vlade nekih zemalja odlučile da im uvedu poreze na ekstraprofit u različitim oblicima, piše Danas.
Narodna banka Srbije (NBS) i Vlada nisu se odlučile za tako nešto, ali je centralna banka ograničila kamatnu stopu na stambene kredite, indeksirane u evrima, što će, prema oceni NBS, koštati oko 10 odsto procenjene dobiti bankarskog sektora.
Kako objašnjava ekonomista Đorđe Đukić, rast profita banaka u prošloj godini je posledica rasta kamatnih stopa na kredite, znatno iznad rasta kamata na štednju.
– Izvor profita banaka je to što kamatne stope na štednju zaostaju za inflacijom i stopom rasta, dok aktivne kamatne stope, koje banke naplaćuju na kredite, rastu znatno brže. Drugim rečima, bankarske margine, razlika između pasivnih i aktivnih kamatnih stopa, rastu. Regulatori u nekim državama su reagovali porezom na ekstraprofit – navodi Đukić.
Dodao je da bi i ova godina mogla da bude dobra za bankare ukoliko bi se nastavila politika visokih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB).
– Ako od marta budemo imali novi talas rasta kamatnih stopa, profiti banaka biće još veći. Banke u centralnoj i istočnoj Evropi ostvaruju prinos na kapital veći od 12 odsto što je nezamislivo u starim članicama EU. Upravo 12 odsto prinosa na kapital mnoge grupacije navode kao strateški cilj u ovom regionu“, naveo je Đukić.
Istakao je da su veoma sporim povećanjem kamatnih stopa na štednju štediše zapravo oporezovane.
– Ko ima velike štedne uloge beži u nekretnine ili zlato, ali obe su neproduktivne investicije. U Srbiji je to svojevrsna ucena štediša, jer nemaju u šta da ulažu. Doduše za one najbogatije ne brinem, ima mnogo investicionih fondova u svetu u koje se može uložiti, ali stradaju male i srednje štediše kojima se izjeda supstanca i to godinama. Kamatne stope na štednju su gotovo jednake onima u EU, iako Srbija nije ni blizu EU – ocenio je Đukić.
Skrenuo je pažnju i na efekat straha, zbog kog građani drže pare u banci i to po viđenju, kako bi u slučaju nužde mogli odmah do njih da dođu, a po cenu toga da ne dobijaju skoro nikakav prinos na njih. To, kako je rekao, omogućava još veći profit za banke, jer im smanjuje trošak kamata.
Cena najvećeg dela kredita kod nas zapravo zavisi od politike ECB i visine njene kamatne stope. Većina dugoročnih kredita je vezana za euribor, a na njega utiče politika ECB.
Tako je euribor sa 2,7 odsto, početkom prošle godine došao do 3,9 odsto na kraju godine, a od polovine septembra do pred kraj godine bio je iznad četiri odsto.
Visina kamatne stope direktno zavisi i od toga kolika je inflacija. Što je viša inflacija, centralna banka mora više da diže kamatu i da je duže drži tako visoku.
Prema projekcijama ECB sa poslednjeg sastanka iz decembra prošle godine, prosečna inflacija u 2023. je 5,4 odsto, a očekuje se njeno smanjenje na 2,7 odsto u 2024. godini, dalji pad na 2,1 odsto u 2025. da bi 2026. pala na 1,9 odsto.Treba reći da je cilj ECB da inflacija bude dva odsto. Iako je inflacija u Evropi u padu, odbor guvernera ECB je ocenio da je ona i dalje „suviše visoka, suviše dugo“.
– Euribor je malo ispod četiri odsto i tromesečni i šestomesečni euribor su jako slični, što ukazuje da bankari ne očekuju značajno smanjenje kamatnih stopa za sada – smatra bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
– Očekujem da će tek 2025. godine biti nekih olakšanja po pitanju kamatnih stopa – rekao je Vasić.
