Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zbog zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu?
Svi koji imaju nešto protiv slanine u pravu su kad kažu da sa slaninom ne treba preterivati, uostalom kao ni sa bilo kojom namirnicom, bila ona zdrava ili nezdrava.
Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardiovaskularni sistem.
To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani odlična za smanjivanje pritiska i nivoa šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.
Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.
Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu.
Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunog sistema. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka.
Dakle, umesto da koristite multivitamine, možete jesti slaninu. Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da takozvani peti ukus, poznat i kao “ukus za uživanje”, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.
Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da jedete ugljene hidrate. Ako ste jako gladni, slobodno pojedite malo slanine i izdržaćete od doručka do ručka ili od ručka do večere.
U slanini ima samo 2% loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima. Suprotno uvreženem mišljenju, ne debljaju nas masti, nego ugljeni hidrati.
