Autoimune bolesti spadaju među najpodmuklije. Nastaju kad, prosto rečeno, organizam izgubi kompas, odnosno kad imuni sistem pobrljavi, pa počne da napada sopstvena tkiva i organe. To se dešava zbog toga što imuni sistem ne može da napravi razliku između svojih ćelija i patogenih mikroorganizama. Tada najviše stradaju krvni sudovi, vezivna tkiva, štitna žlezda, pankreas, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža. Češće se javljaju kod žena, a ređe kod dece i starijih osoba. Postoji više od sto autoimunih bolesti među kojima su Kronova, celijakija, reumatoidni artritis, vaskulitis, lupus i Edisonova bolest.
Većina njih može biti hronična. Terapije imaju za cilj smanjivanje simptoma, kontrolisanje autoimunih procesa i održavanja sposobnosti tela da se bori protiv bolesti. Više od hiljadu kliničkih studija bavi se raznim autoimunim bolestima. Jedno istraživanje je pokazalo da 45 odsto ljudi s autoimunim oboljenjima dobija pogrešne dijagnoze samo zato što se blagovremeno ne uradi odgovarajuća posebna analiza krvi.
Pošto je dokazano da je genetika veoma bitna za pojavu ovih oboljenja, treba utvrditi da li je neko iz bliže ili dalje porodice imao neku takvu bolest.
Osobe s autoimunom bolešću često imaju niz simptoma. Čim opazite da se nešto neobično dešava sa vama, ubeležite simptome i prepričajte ih lekaru. Važno je odabrati lekara koji ima iskustva s ovom vrstom oboljenja. Autoimune bolesti poput multiple skleroze, dijabetesa tipa 1 i celijakije su u porastu, ali razlozi za to još nisu poznati. Rana dijagnoza može da pomogne pomoći da na vreme tu bolest stavite pod kontrolu.
Skoro sve autoimune bolesti se pojavljuju bez simptoma i jasnih uzroka. Postoji teza da su ove bolesti posledica tehnološkog i kulturnog napretka i udaljavanja čoveka od prirodnog okruženja. Utvrđeno je takođe da većina autoimunih bolesti nastaje kada postoji genetska predispozicija, koju aktivira neka infekcija. Ove bolesti se ne ispoljavaju kod svake osobe na isti način i ne napadaju iste organe. Dele se na specifične organske i sistemske bolesti. Kod prvih autoimuni sistem napada samo jedan organ, dok kod sistemskih napada više tkiva i organa.
Dokazano je da je jedan od faktora koji je okidač za ove bolesti – stres. Nažalost, one su hronične i dugotrajne, pa zahtevaju stalnu, specifičnu terapiju da bi se održale u mirnoj fazi.
Visoka temperatura
Autoimune bolesti je teško prepoznati, jer se dešava da podsećaju na upale koje ne reaguju na primenu antibiotika. Prati ih visoka temperatura. Zglobovi su bolni i otečeni, kod nekih oboljenja javljaju se i promene po koži. Skoro sve bolesti praćene su umorom i iscrpljenošću.
