Mi smo u kući pravi televizijski manijaci. Gledamo sve moguće filmove, serije, utakmice, reportaže, dokumentarce o prirodi koji su sjajni na kablovskim kanalima tipa Nešenel džiografik, one o istoriji na Histori čenelu, i tamo nailazimo na sve i svašta, a inspiraciju smo ove nedelje našli na portalu Javnog servisa Radio-televizije Srbije. Evo kako su najavili jedan večernji film: "Vendal Bejker poseduje nekoliko vrednih stvari u životu: Genijalnu prirodu, optimizam i neopisivu ljubav prema ženi koja ga je zasenila." Ne morate biti lingvista da bi vam se tu činilo nešto pogrešnim. Vidi se iz aviona, kao zaljubljenost, kašalj i siromaštvo, da parafraziramo onog ruskog velikog pisca o idiotima i kockarima, da nabrajanje posle dvotačke ne može počinjati velikim slovom, onaj koji je ovo pisao pobrkao je različite funkcije dvotačke: jedna je da najavljuje nabrajanje, druga da objašnjava sadržaj pre dvotačke, treća da najavljuje citat ili upravni govor. Samo u ovom trećem slučaju opravdano je videti veliko slovo posle dvotačke. Ali, nije veliko slovo ovde glavni problem, mi ovde imamo nekog čudnog heroja. Obratite pažnju, ovde piše da Vendel Bejker neopisivo voli ženu koja ga je zasenila.
Odgledali smo film i zaključili da Bejker nije bio mazohista, a njegova ljubav Doren nije se takmičila s njim, niti ga nipodaštavala, pa ne znamo kako je uopšte mogla da ga "zaseni". Zaseni neko nekoga kad ga savlada u nečemu, kada ga baci u zapećak, kada mu otme slavu, kada se nametne kao vođa. To nije isto kao kad devojka mladića zavede, zanese, kada mu zaiskri pogled jer je vidi.
Dolazimo do pitanja kako je moguće da ovakvu najavu pročitamo na portalu Javnog servisa, ali odgovor možda leži u kombinaciji neznanja i žurbe, tako uobičajenoj u današnjem medijskom svetu namučene starice zvane Srbija. Kombinaciji koja nije bolja od turbo-folka ili tumačenja moralnih dilema ovovekovnih starleta.
