Koliko se dugo bavite muzikom?
– Poslednjih 10 godina nastupam u klubovima, na splavovima, kako u Beogradu, tako i širom Srbije, zatim na prostoru bivše Jugoslavije i dijaspore. Inače, takmičio sam se pre tri godine u Zvezdama dijaspore . Bio sam finalista i osvojio sam drugo mesto, posle čega sam snimio jednu pesmu. Na tom takmičenju sam nastupao kao austrijski kandidat. Malo je čudna ta priča. Naime, ja jesam iz Beograda, ali sam pevao u Austriji i kad su gosti jednog kluba čuli kako pevam, prijavili su me na takmičenje. To je bilo jedno lepo iskustvo.
Sada se takmičite u Pinkovim zvezdama?
– Da. Prijavio sam se pre svega zbog druženja i novog iskustva. Nemam tremu ni od koga u žiriju, već od publike, jer 10 godina postojiš i radiš i treba opravdati ukazano poverenje i ispoštovati ljude koji me slušaju. Prošao sam u drugi krug i to direktno, sa pet glasova. Voleo bih da doguram što dalje, bar da uđem u treći-četvrti krug, samo zbog ljudi, da ispoštujem svoju publiku. Ne znamo još šta dobijamo na kraju takmičenja.
Da li može da se živi od muzike?
– U današnje vreme teško jer je narod taj koji dolazi na svirke. Kad narod nema para, nemamo ni mi posla. Danas ima mnogo pevača, a tržište malo. Završio sam muzičku školu i sviram klavir i harmoniku, ali i komponujem za druge pevače. Nisam od onih koji se samo pokazuju, jer nisam maneken, ne mrdam zadnjicom, jer nemam čime da mrdam, već se oslanjam na svoj kvalitet. Sam sebe zastupam, mada je mnogo bolje i lakše kad imaš zaleđinu. Mnogo je teško kada je u pitanju finansijski momenat. Posao je opao. Nisam nezadovoljan, ali ne mogu da kažem ni da sam nešto zadovoljan.
Kakvi su planovi za dalje?
– Planiram CD, imam i neke pesme. Prvo da izguram ovo takmičenje. Zahvaljujući Pinkovim zvezdama dobijam podršku iz dijaspore, povećao se broj poziva za posao, tako da i nije loše.
