Kad imaš druga, i kad si srećan

Čudo od prijatelja: Ozareni šampion u stanu

 

Iako je odrastao bez roditelja, kod bake i deke, postao je čovek vredan poštovanja, i sportista sa preko 200 medalja. Kada su mu prijatelji skinuli povez sa očiju, uvodeći ga u renovirani stan, Ajetiju su zaiskrile suze.

– Prijatelji su čudo, najveće bogatstvo i zato se ja osećam kao izuzetno srećan i pre svega bogat čovek. To što su učinili za mene, jače je od svih nedaća koje čoveka mogu da zadese i izbace iz normalnog koloseka. Mnogi su me nakon te tragedije u maju, zaustavljali, pružali moralnu podršku i svima sam na tome izuzetno zahvalan, baš kao što kažem i jedno veliko hvala čitaocima frankfurtskih "Vesti" koji su me zvali i podržavali rečima da izdržim i ne pokleknem… Eto, tako se namestilo, da ja tri dana nakon požara koji mi je uzeo bukvalno sve i uništio ono malo uspomena i lepih stvari iz moje karijere, odem na odsluženje vojnog roka i da ne budem uz baku Ljiljanu, koja me je odgajila i kako se to kaže, napravila čovekom… Teško mi je bilo zbog toga, jer je i ona poprilično ‘potonula’ nakon požara, iako je bila smeštena kod prvih komšija, ali i tu su se prepoznali prijatelji i drugari, Pekula, Branislav, Željko… podugačak je zaista spisak imena.

Veže ih ljubav: Ajredin Ajeti sa bakom Ljljanom Akcija traje – Nemam stalne izvore prihoda i nikakvu mogućnost da kupim ma i jednu stolicu, a kamoli nameštaj i belu tehniku za stan. Neki ljudi se javljaju obećavaju pomoć… Svima sam zahvalan i za mene je velika stvar kada me neko samo nazove telefonom i kaže Ajredine, imaš moju podršku, voleo bih, ali nisam u situaciji da ti pomognem novčano – priča ovaj skromni mladić.

– Svi su prionuli na posao preuređenja izgorelog stana, ali i podrške mojoj baki Ljilji. A ja sam stalno u sebi ponavljao, Ajredine biće sve kako mora, a ide na dobro… Dalje je sve već viđeno… eto to je život i ja sam sad zaista srećan – u jednom dahu kaže Ajredin, ističući da su i njegovi drugari ponosni i zadovoljni, jer on ponovo živi u svom stanu u Miletićevoj ulici 22 u Zrenjaninu, ima svoju sobu, svoje medalje i svoje snove…

Kao i svaki mlad čovek Ajreti živi za svoje snove, razmišlja o nastavku vojne karijere i intenzivno trči humanitarne trke, kakav je bio i nedavno Dunavski polumaraton. Ovaj sjajni sportista nije se odrekao ni nastavka karijere u karateu i ostalim borilačkim disciplinama, ambiciozno radi i kao član Atletskog kluba Apatin za koji trči mnoge trke i vežba sa decom kao trener…