– Gde mi živimo, kakve su ovo države, kakvi su ovo ljudi koji i ubijene ubijaju? – zapitali su se pre dva dana Nenad i Aleksandar Mandić iz Sevojna, sinovi Zorice Mandić (47) koju je prošle nedelje, zajedno sa dvoje prijatelja iz Užica, zverski ubio sarajevski piljar Mehdo Muhović.
O ubistvu majke, Nenad i Aleksandar su saznali sasvim slučajno, putem televizijskog teleteksta i Interneta. Prvo ih je, osam sati posle ubistva, otac obavestio da je pročitao na teletekstu jedne televizije da se dogodilo trostruko ubistvo u Sarajevu, a potom su na sajtovima sarajevskih medija pročitali da je njihovu majku i još dvoje kriminalaca i reketaša iz Srbije ubio čovek koga su reketirali. Nenad i Aleksandar su istog trenutka pali u očaj. Jednako ih je zabolela i stravična vest o ubistvu majke, ali i lažno pisanje medija da je njihova majka kriminalac. Čekajući da ih neko zvanično obavesti i dalje su na Internetu čitali kako neki sarajevski mediji čak pravdaju krvavi pir Mehda Muhovića.
Više od 60 sati Nenada i Aleksandra niko nije zvanično obavestio o ubistvu majke, niti im je rekao kad, gde i kako da preuzmu telo majke. Zvanične institucije BiH i Srbije nisu našle za shodno da obaveste porodice o smrti njihovih najdražih. Umesto bilo kakvog obaveštenja porodicama, nadležni službenici dve države obaveštavali su jedino novinare o ubistvu. Porodice troje ubijenih ljudi, koji su u Sarajevo otišli na poziv Mehda da im vrati dug, a umesto duga dobili po metak u čelo, očito nisu zanimale nadležne u Sarajevu i Beogradu. Naprotiv!
Možda su, kako reče jedan od Nenadovih i Aleksandrovih komšija, i ovako razmišljali:
"Šuti, bolan, ajde, bre, pa ima sve o ubistvu na Internetu. Imaju i naše izjave na Internetu. Pusti, ide i vikend, valja se malo odmoriti."
Da su nadležni u dve države radili svoj posao, porodice žrtava ne bi tri dana i tri noći okretale sarajevske i beogradske telefone i sa druge strane žice slušali reči: "Javite se posle vikenda", "Ništa još, zvanično, nismo dobili", "Žao nam je", "Procedura je komplikovana", "Mi nismo krvi"…
A kad bi spustili telefonsku slušalicu, ponovo su putem Interneta, čitali kako neki sarajevski "forumaši" već predlažu Mehda Muhovića za heroja…
– Gde mi živimo, kakav je ovo narod na Balkanu, šta se ovo događa? Pogledajte šta ljudi pišu! Pa ovo je isto zločin! Oni veličaju ubicu, traže da se pusti iz zatvora – uglas su, očajno, govorili Nenad i Aleksandar.
Jedan sarajevski forumaš u listu "Dnevni avaz" je napisao: "Sad narod treba ustati i ne dozvoliti da se Meho zatvori". Svaka ti čast Mehdo".
Među stotinak sličnih komentara, zalutao je i jedan malo drugačiji: "Mehdo Muhović je dugovao 8.000 evra Slobodanu i zvao ga je da vrati novac. Umjesto da vrati novac, ubio je troje sredovječnih, običnih ljudi. Nisu bili reketaši, nisu bili kriminalci. Sram te bilo Bosno, na poganim riječima".
Sram da je i nadležne službenike iz Bosne i Srbije koji su dozvolili da rodbina ubijenih preživljava dvostruko ubistvo svojih najdražih.
