Četvoro učenika Gimnazije u Orahovcu na Kosmetu, nakon dvomesečne pauze imalo je razloga za radost. Odmah pošto su se stvorili uslovi i mogućnosti, njihova profesorka srpskog jezika Olivera Radić, uručila im je već pristigle stipendije (po 120 dolara) za april i maj njihovog dobrotvora O. V. iz Sidneja.
– Kao što sam vam već napomenula, na Kosmetu mere zabrane kretanja i rada su bile oštrije, pa nismo bili u mogućnosti da učenicima ranije uručimo stipendije. Čim su se stvorili uslovi, odmah smo se angažovali, preuzeli stipendije i uručili deci. Dimitrije Radić, Darinka Ulamović i Lazar Grković su došli do mene kako bi preuzeli darove iz daleka, pa sam ih uslikala u dvorištu, a za Ljubicu Micić, koja takođe uz ovo troje đaka, prima stipendiju od našeg dragog darodavca O. V. iz Sidneja odnela sam u Veliku Hoču. Kod nas i dalje važe mere zabrane kretanja i imamo dopuštenje da izađemo van kuće samo sat i po vremena pre podne i sat i po popodne. Tako sam i posetila Ljubicu, ali zbog rizika od zaraze nisam išla u kuću kod nje, već su me Ljubica i njen brat sačekali ispred kapije. Dala sam Ljubici stipendiju od O. V., a njenom bratu je stipendiju poslala porodica Petrović iz Banjaluke, pa sam i njemu odnela – rekla je profesorka Radić.
Ubrzo potom, usledilo je i kratko pismo zahvalnosti upućeno dobročinitelju iz daleke Australije.
“Poštovani O. V., moje ime je Ljubica Micić, učenica sam trećeg razreda “Gimnazije Orahovac” u Orahovcu. Već tri godine školovanja sam primalac Vaše stipendije i mnogo sam Vam zahvalna. Vaša stipendija mi nije poslužila samo za knjige i sveske nego je i motivacija da se bude uspešniji. Prošlu sam stipendiju poklonila mami i tati, ovom drugom ću kupiti garderobu, a novac koji mi ostane sačuvaću da bi kupila pribor za crtanje. Od srca Vam hvala i želim Vam mnogo uspeha u daljem radu, jer ste to zaslužili.”
I prema rečima Olivere Radić, Micići su veoma zahvalni svojim darodavcima, šalju im pozdrave i sa zakašnjenjem čestitaju vaskršnje praznike. Njihov otac je bolestan, pa je morao da ide na lečenje u Niš, ali sada je bolje.
– Teško je vreme ovih dana, posebno za bolesnike kao što je on, ali uspeo je ambulantnim vozilom da ide na terapiju i da se vrati, pa se nadamo potpunom oporavku. Katarini i Hristini Šavelić sam odnela stipendiju od bake Ane. Sačekala sam ih u crkvenoj porti. Obradovale su se i mnogo pozdravile i baku Anu i sve vas u redakciji “Vesti”. Moram da kažem da su njih dve kao i Ljubica i Dimitrije odlični đaci i da se izvrsno snalaze u ovoj nastavi na daljinu koju od početka vanrednog stanja pohađaju. Njihove odlične ocene su svojevrsna zahvalnost donatorima – istakla je profesorka Radić.
Tri i po godine podrške
Plemeniti O. V. iz Sidneja, zajedno sa svojom porodicom, podsećanja radi, pomaže đake Orahovačke gimnazije skoro četvrtu godinu zaredom i to bez prestanka. Svakog meseca, pa čak i tokom školskog raspusta za četvoro đaka je slao po 120 dolara i nijednom ih nije izneverio.
– Mi smo prihvatili zakletvu i obavezu da budemo na našem tlu, krvlju natopljenom, a podrška ovakvih ljudi mnogo znači našim đacima koji će se uvek setiti vas donatora i znaće da negde daleko živi neko ko misli i saoseća sa njima, i ko je dao deo sebe i svoga mukotrpnog rada za njihovu sreću i bolji život… – kazala je Olivera Radić.
Pomoć zlata vredna
– Nastava će se i dalje odvijati onlajn i zbog toga nema drugog načina da se našim đacima uruče stipendije. Ono što ostaje nepobitna činjenica, jeste da im je svaki dinar, posebno u ovakvoj situaciji, koja je pogodila sve slojeve društva, za njih i njihovu porodicu, zlata vredan – istakla je profesorka srpskog jezika Olivera Radić.
Radili u polju
I braći Nikoli i Dušanu Čukarić će dvomesečna stipendija bake Ane iz Kanbere biti uručena tokom ovih dana.
– Nisam stigla i njih da posetim. Obojica su radili u polju, a ja sam žurila da se vratim za Orahovac. Nadamo se da će sve ovo proći, pa da se vratimo normalnom životu. U svoje ime i u ime kolektiva “Gimnazije Orahovac” i svih đaka, sve vas srdačno pozdravljamo – poručila je Olivera Radić.
